Change Font Size

Cpanel

Božji dan od odmora

El. pošta Štampa PDF

Sve mere za računanje vremena zasnovane su na astronomskim pojavama (godina, mesec, dan), osim sedmice (7 dana). Ipak, širom naše planete prihvaćen je sedmodnevni ciklus rada i odmora. Razlika je jedino u tome koji se dan uzima kao dan odmora: petak, subota ili nedelja.

Ako nema astronomsku podlogu, kako je nastao sedmodnevni ciklus? "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu." 2.Mojsijeva 20.11

Sve Božje zapovesti su logične i duboko upisane u moralni skelet čoveka. Svi mi osećamo da je loše ubiti, ukrasti, slagati, učiniti preljubu ili neprikladno upotrebiti Božje ime. Jedino zapovest o danu odmora ljudskoj logici ne izgleda obavezna. Zato će Sotona da napravi veliki pritisak na ljude da ne drže ovu Božju zapovest, ili da je drže izopačeno, ne onako kako je Bog rekao da se drži.

Četvrta Božja zapovest glasi:

"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." 2. Mojsijeva 20.8-11

Koji dan u sedmici je sedmi? "Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu." 2.Mojsijeva 31.15; 16.30

Ko je uspostavio subotu? "I držite subote moje; ja sam Gospod Bog vaš... Držite subote moje, i svetinju moju poštujte. Ja sam Gospod." 3.Mojsijeva 19.3,30; 2.Mojsijeva 26.2 Bog je uspostavio subotu.

Zašto treba poštovati subotu? "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." 2. Mojsijeva 20.11 Šest dana radi poslove svoje, a u sedmi dan počini, da se odmori vo tvoj i magarac tvoj, i da odahne sin robinje tvoje i došljak." 2.Mojsijeva 23.12 Bog je obećao odmor, posvećenje i blagoslov onima koji drže subotu. Reč subota na jevrejskom jeziku, na kojem je pisan Stari Zavet, znači odmor.

Poreklo dana odmora

Kada je subota postavljena kao dan odmora? "Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmoga dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini; To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo." 1.Mojsijeva 2.1-4 Bog je ustanovio subotu još pre pada u greh, kada je stvorio svet. Posle šest dana delovanja u sedmici stvaranja planete Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana, ne zato što mu je bio potreban odmor, jer se Bog ne umara (Isaija 40.28), nego je prekinuo rad da bi doživeo zadovoljstvo zbog svega što je napravio. Adam i Eva su stvoreni šestog dana, pa sigurno nisu bili umorni sedmog dana. Pre nego što su pali u greh, sigurno se nisu umarali, nego im je sedmi dan služio da ga provedu sa Bogom.

Da li je subota samo za Jevreje ili za sve ljude?

"A ti kaži sinovima Izrailjevim i reci: ali subote moj čuvajte, jer je znak između mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio, da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svojega. Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi. Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od kolena do kolena zavetom večnim. To je znak između mene i sinova Izrailjevih doveka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se." 2.Mojsijeva 31.13-17 Šest dana radi poslove svoje, a u sedmi dan počini, da se odmori vo tvoj i magarac tvoj, i da odahne sin robinje tvoje i došljak." 2.Mojsijeva 23.12 "A tuđine koji pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj." Isaija 56.6 Neki ljudi kažu da je Bog samo Jevrejima dao subotu. Međutim, subota je data još u raju, pre pada čoveka u greh. Isus kaže da je subota data radi čoveka, da bude na blagoslov ljudskom rodu, a ne samo jednoj naciji (Marko 2.27). Kada je Izraelcima dat Božji zakon u pisanom obliku, Bog je naglasio da i stranci (nejevreji) treba da ga poštuju.

Subota je postojala pre nego što je Bog na Sinaju Izraelcima napisao 10 zapovesti na kamenim pločama. Prvi ceo dan koji su Adam i Eva proveli sa Bogom bila je subota, kada je Bog počinuo posle stvaranja. Adam je živeo 930 godina, i sigurno je prenosio znanje o Božjim zapovestima i o danu odmora. Pobožni Matusal, koji je živeo od 687. godine do pred Potop 1656. godine (što znamo na osnovu rodoslova u 1.Mojsijeva 5.5,25-27; ukupno 969 godina), sigurno je čuo od Adama Božje zapovesti i preneo ih Nojevoj porodici koja je preživela Potop. Posle Potopa, Bogu verni Sim, Isak i Josif, živeli su u kontinuitetu skoro do Mojsija, i prenosili znanje o Božjim zapovestima i o danu odmora. To se vidi jer su Enoh, Noje i Josif živeli po Božjoj volji (1.Mojsijeva 5.23,24; 6.9; 39.9), a za Avrama Bog kaže da je "slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovesti moje i pravila moja i zakone moje." 1.Mojsijeva 26.5

Pre objavljivanja zakona na Sinaju, Bog je okušao svoj narod "hoće li hoditi po mome zakonu ili neće" 2.Mojsijeva 16.4 Okušao ih je baš četvrtom zapovešću, danom odmora. Bog je učinio čudo da u pustinji pada mana za jelo u toku 6 radnih dana. Ko bi ostavio ovo jelo za sutra, ono bi se pokvarilo. Sedmog dana mana nije padala, nego je Bog učinio da šestog dana padne dupla količina, koja se jedino tada nije kvarila sutradan! 4.Mojsijeva 16 Bog je činio ova čuda svakih sedam dana da bi Izraelci shvatili koliku važnost Bog daje danu odmora. Nije svejedno koji dan svetkujemo kao dan odmora. Samo sedmi dan ima Božji blagoslov i svetost.

Kada su neki ljudi izašli i sedmog dana da sakupe manu, Bog je rekao: "A Gospod reče Mojsiju: dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?" 2.Mojsijeva 16.28 Dakle, zapovest o danu odmora bila je poznata pre nego što je Bog objavio na Sinaju. Bog je na Sinaju samo ponovio zapovesti koje su već ranije date u usmenom obliku. Pre Mojsija, Božje zapovesti su se usmeno prenosile jer su ljudi mogli bolje da pamte nego danas, jer ranije ljudski mozak nije bio toliko degradiran pod uticajem greha. Bog započinje četvrtu zapovest rečima: "Sećaj se dana od odmora...", što znači da im je dan odmora bio već ranije dat.

Bog o suboti

Subota je sveta: "I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovesti i uredbe i zakon preko Mojsija sluge svojega." Nemija 9.14 "A on im reče: ovo kaza Gospod: sutra je subota, odmor svet Gospodu." 2.Mojsijeva 16.23

Subota je Gospodnja: "I reče Mojsije: jedite to danas (manu), jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju." 2. Mojsijeva 16.25

Svetkovanje subote je prihvatanje da je Bog Stvoritelj sveta: "I subote moje svetkujte da su znak između mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš." Jezekilj 20.20

Držanje subote je znak da nas Bog posvećuje: "I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem." Jezekilj 20.12

Šta Bog kaže da predstavlja oskvrnjenje subote? "Jer odbaciše moje zakone i po uredbama mojim ne hodiše, i subote moje oskvrniše, jer srce njihovo iđaše za gadnim bogovima njihovim." Jezekilj 20.16

Greh je prestup zakona. Kazna za greh je smrt (Rimljanima 6.23). Kazna za prestup subote je takođe smrt: "Šest dana da se radi, a sedmi da vam je svet, subota počivanja Gospodnjega; ko bi radio u taj dan, da se pogubi." 2. Mojsijeva 35.2

Kako treba držati subotu?

"Drži dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj." 5.Mojsijeva 5.12 Subotu treba držati onako kako je Bog zapovedio, a ne kako ljudi misle da treba.

"I narod zemaljski neka se poklanja Gospodu na istim vratima u subote i na mladine." Jezekilj 46.3 "A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale." Dela 16.13 "Šest dana radi, a sedmi dan, koji je subota za počivanje, neka bude sveti sabor, ne radite ni jednoga posla; subota je Gospodnja po svim stanovima vašim. 3.Mojsijeva 23.3 "Subota je dan bogosluženja. Subotu je Bog posvetio, što znači da ju je odvojio za svete stvari, da se to vreme provede sa Njim. Suština subote nije uzdržavanje od rada, nego zajedništvo s Bogom, na primer kroz molitvu, duhovno razmišljanje, čitanje Svetog Pisma, itd.

"Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše ovoga i glasove proročke koji se čitaju svake subote..." Dela 13.27 "Jer Mojsije ima od starih vremena u svim gradovima koji ga propovedaju, i po zbornicama čita se svake subote." Dela 15 21 U subotu se u crkvi i kod kuće čita Sveto Pismo, Biblija.

"A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše. A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: ljudi braćo! ako je u vama reč utehe za narod, govorite... A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje." Dela 13.14,15,44 "A prepiraše se (apostol Pavle) u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke." Dela 18.4 U subotu su apostoli propovedali Božje reči iz Svetog Pisma.

"I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? - da bi ga okrivili. A on (Hristos) reče im: koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi? A koliko je čovek pretežniji od ovce? Daklem valja u subotu dobro činiti. Tada reče čoveku: pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga." Matej 12.10-12 U subotu treba činiti dobro i treba lečiti i pomagati ljudima u nevolji.

Četvrta zapovest obuhvata celu sedmicu: "Šest dana radi... a sedmi dan je odmor" Treba raditi u dane kada Bog kaže da se radi, a odmarati kad Bog kaže da se odmara. Subota nije data za lenjost ili zabavu, nego za razmišljanje o Božjim delima.

"A on (Mojsije) im reče: ovo kaza Gospod: sutra je subota, odmor svet Gospodu; što ćete peći, pecite, i što ćete kuvati, kuvajte danas; a što preteče, ostavite i čuvajte za sutra." 2.Mojsijeva 16.23 "Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestoga dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svojega mesta u sedmi dan. I počinu narod u sedmi dan." 2.Mojsijeva 16.29,30 U subotu ne treba trošiti vreme na pečenje, kuvanje, ni sakupljanje hrane, nego hranu treba pripremiti dan ranije, pre subote, da bi u subotu imali vremena da se bavimo duhovnim stvarima. U subotu ne treba putovati.

"I od naroda zemaljskih koji donesu trg ili kaku god hranu u subotu na prodaju, da ne uzimamo u subotu ni u drugi sveti dan." Nemija 10.31 U subotu ne treba trgovati.

"Ovako veli Gospod: čuvajte se da ne nosite bremena u subotu i ne unosite na vrata Jerusalimska." Jeremija 17.21

"U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožđe i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak. I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinijem u Jerusalimu. Zato prekorih glavare Judejske i rekoh im: kako je to zlo što činite te skvrnite subotu? Nisu li tako činili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izailja skvrneći subotu. I kad dođe sen na vrata Jerusalimska uoči subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nakakav tovar u subotu. I prenoćiše trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom. I opomenuh ih i rekoh im: zašto noćujete oko zida? Ako još jednom to učinite, uložiću na vas (tj. ubiću vas). Od tada ne dolaziše u subotu. A Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i čuvaju vrata da bude svet dan subotni." Nemija 13.15-22

"Šest dana radi, a u sedmi dan počini, i od oranja i od žetve počini." 2.Mojsijeva 34.21 "I ne iznosite bremena iz kuća svojih u subotu, i nikakoga posla ne radite, nego svetite subotu, kao što sam zapovedio ocima vašim." Jeremija 17.22 U subotu ne treba raditi svakodnevne poslove, nego treba provesti vreme sa Bogom, baveći se duhovnim stvarima.

"Vatre ne ložite po stanovima svojim u dan subotni." 2.Mojsijeva 35.3 Naravno, ova uredba se odnosila na ljude koji žive u Mediteranu, gde se vatra ložila radi spremanja hrane, a ne radi grejanja. Jasno je da Bog ne želi da se vernici u hladnim krajevima smrzavaju u dan odmora. Bog je dao subotu radi čoveka. Suština ovog teksta je: ne radi neduhovne stvari u subotu, da bi ti ostalo što više vremena za duhovne.

"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše." Isaija 58.13,14 Subota, dan Gospodnji, treba da nam bude milina, slavlje i veselje u Gospodu, dan kada se nećemo baviti ličnim, lokalnim interesima, nego najvrednijim, duhovnim stvarima. Ljudi koji tako slave Boga naslediće Novu Zemlju koju će Gospod da stvori posle večne presude za sva stvorenja.

Po Bibliji dan počinje od večeri (od zalaska sunca) i traje do sledeće večeri (zalaska sunca), a ne od ponoći do ponoći. "I bi veče i bi jutro, dan prvi." 1.Mojsijeva 1.5,8,13... "od večeri do večeri praznujte počinak svoj." 3.Mojsijeva 23.32 "I kad bi uveče (jer bijaše petak, to jest uoči subote)..." Marko 15.42

Subota je postala predslika odmora od greha: Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; nemoj raditi nikakoga posla ni ti ni sin tvoj ni kći tvoja ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora." 5.Mojsijeva 5.12-15 Oslobođenje Jevreja iz Egipatskog ropstva je predslika oslobođenja Božjeg naroda iz ropstva grehu. Odmor od ropstva je odmor od greha. I prva Božja zapovest o poštovanju jednog jedinog Boga povezana je sa ropstvom u Egiptu, ali niko ne kaže da prvu zapovest treba da poštuju samo Jevreji. Svih deset zapovesti date su svim ljudima još pre pada u greh, a do Sinaja su bile prenošene usmeno. Nijedna Božja zapovest ne važi samo za jedan narod.

"I govoraše im: subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi. Dakle je gospodar sin čovečij i od subote." Marko 2.27 Bog je subotu dao ljudima da bi se radovali u zajedništvu sa Bogom, da bi nam bilo bolje, a ne da nam držanje subote bude opterećenje. Subotu treba držati onako kako je to propisao Gospodar od subote, Bog koji je stvorio svet.

Hristos i dan odmora

Hristos je držao subotu: "I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše." Marko 1.21; Luka 4.31; "A dogodi se u drugu subotu da on uđe u zbornicu i učaše." Luka 6.6 "A kad učaše u jednoj zbornici u subotu..." Luka 13.10

Hristos je učio svake subote: "I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita." Luka 4.16

"I reče im: sin je čovečij gospodar i od subote." Luka 6.5; Matej 12.8; Marko 2.28 Hristos je gospodar subote zato što su Otac i Sin (Reč) zajedno stvarali (1.Mojsijeva 1.1-3; Jovan 1.1-3; Kološanima 1.16,17), i On je uspostavio subotu kao dan odmora.

Da li je Bog promenio svoj zakon?

Smrt Isusa Hrista je dokaz da je Božji zakon nepromenljivo merilo pravde. Da je Božji zakon promeljiv, Bog ne bi dao da Isus umre, nego bi promenio zakon.

Isus je živeo u skladu sa Božjim zapovestima. Rekao je da nema nameru da kvari, to jest menja Božji zakon: "Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši." Matej 5.17,18 Kad bi Bog promenio svoj zakon, niko od nas ne bi bio siguran šta je dobro a šta zlo. Ono što je danas dobro, sutra može da bude zlo, ako je zakon promenljiv. Bog kaže za sebe: "Ja Gospod ne menjam se" Malahija 3.6 Bog je savršen, i ne menja svoje savršene principe koji su odraz Njegovog savršenog karaktera.

Da li će nas Bog prihvatiti ako držimo sve zapovesti, osim jedne? "Jer koji god sav zakon održi, a sagreši u jednome, kriv je za sve." Jakov 2.10

Izopačeno svetkovanje subote

"Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenoga, i nečisto od čistoga ne raspoznaju, kriju oči svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen među njima." Jezekilj 22.26 Jevrejske vođe dodale su mnoštvo propisa za svetkovanje subote koji su suprotni Božjim načelima. Postalo im je važnije da održavaju obrede nego da shvate smisao obreda i Božju poruku kroz neki obred. Tako su i subotu držali mehanički, zapostavljajući suštinu zakona: "Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe." 3.Mojsijeva 19.18

"Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda." Dela 1.12 Ljudi su propisali koliko koraka čovek sme da napravi subotom. Nigde u Bibliji nije zapisano da je Bog to naredio. To su naredili ljudi. Verske vođe su propisale da je u subotu zabranjeno pisati, osim na pesku; zabranjeno nositi teret, makar i jednu smokvu; zabranjeno namestiti čoveku slomljenu kost ili politi vodom onesvešćenog. Subotu su ljudi pretvorili u teret. Milostivije su postupali prema životinjama nego prema ljudima.

Bog je propisao da prvosveštenik svake subote postavlja 12 hlebova u Svetinju (3.Mojsijeva 24.7,8; 1.Dnevnika 9.32). Sveštenici su subotom prinosili svakodnevnu i subotnu žrtvu (4. Mojsijeva 28.9). Zato Isus kaže: "Ili niste čitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi? A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veći od crkve." Matej 12.5,6 "Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija, nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka. Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?" Jovan 7.22,23 Dakle, Isus nije govorio da subotu ne treba držati, nego je govorio da verske vođe nameću pravila za držanje subote koja nije dao Bog, nego ljudi.

Fariseji su optuživali Isusa da kvari subotu (Jovan 5.18). "I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom. I motrahu za njim neće li ga u subotu isceliti da ga okrive. I reče čoveku sa suvom rukom: stani na sredu. I reče im: valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni mučahu. I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila reče čoveku: pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga. I izišavši fariseji odmah učiniše za njega veće s Irodovcima kako bi ga pogubili." Marko 3.1-6; Luka 6.6-11 Od ispravne doktrine, verske vođe su stvorile fanatizam. Bili su u stanju da ubiju da bi sačuvali svoj pogrešan način svetkovanja subote. Isus je ispravljao pogrešan način svetkovanja subote, sprovodio je reformu za ispravno svetkovanje subote i rušio ljudska predanja. Ali Hristos nigde nije odobrio svetovne poslove za vreme subote.

"A starešina od zbornice srđaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni. A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svojega vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji? A ovu kćer Avraamovu koju sveza Sotona evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?" Luka 13.14-16 Držati subotu znači činiti dobro bližnjima (aktivno), pa čak i životinjama, a ne uzdržavati se da nešto ne učiniš da ne bi prekršio Božju zapovest (pasivno).

"A beše subota kad načini Isus kao (kal, blato) i otvori mu oči. Tada ga opet pitahu fariseji kako progleda. A on im reče: kao (blato) metnu mi na oči, i umih se, i vidim. Tada govorahu neki od fariseja: nije ovaj čovjek od Boga, jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: kako može čovek grešan takova čudesa činiti? I posta raspra među njima." Jovan 9.14-16 Po farisejima Isus je prekršio subotu jer je: 1) napravio kao (blato); 2) pomazao oči slepom; i 3) rekao mu da se umije. Po Božjim merilima, Isus nije prekršio četvrtu zapovest, nego je ispunio. Ispravno držanje subote proglašeno je kršenjem Božje zapovesti o danu odmora, a pogrešno držanje dana odmora proglašeno je za ispravno. Mnogi ljudi i danas tako rade.

"U to vreme iđaše Isus u subotu kroz useve: a učenici njegovi ogladneše, i počeše trgati klasje, i jesti. A fariseji videvši to rekoše mu: gle, učenici tvoji čine što ne valja činiti u subotu. A on reče im: niste li čitali što učini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako uđe u kuću Božiju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima?" Matej 12.1-5 Marko 2.23-26 Luka 6.1-4 Grešnici koji nisu shvatili da je suština Božjeg karaktera ljubav stalno su spremni da optuže druge ljude. Površno razumevanje Božjih zapovesti može od nas da stvori fanatike koji napadaju druge ljude. Pravo razumevanje Božjeg karaktera otkrivenog u Božjim zapovestima učiniće da ljude volimo i pomažemo im.

Hristos nije ukidao držanje subote, nego je oslobađao Božji zakon od ljudske tradicije. I ljudi koji veruju da treba svetkovati nedelju veruju da je Isus ispravno držao subotu, jer kažu da nedelja treba da se svetkuje tek od Hristovog vaskrsenja. To znači da Isus pre svog vaskrsenja nije govorio protiv držanja subote. To znači da svi tekstovi u Bibliji pre Hristovog vaskrsenja opisuju kako je Hristos držao subotu, kako se ispravno drži subota.

Nedelja u Bibliji

U svim crkvenim kalendarima, bez obzira na to koja je crkva u pitanju, subota je sedmi dan, a nedelja prvi dan sedmice, samo što je u nekim kalendarima nedelja obeležena crvenim slovom. Nedelja se beleži crvenim slovom jer neki ljudi smatraju da posle Hristovog vaskrsenja ne treba više držati subotu nego nedelju, zato što je Isus vaskrsao u nedelju. Isusovo vaskrsenje je veoma važno za nas, ljude koji verujemo Bogu. Ali Bog je dao da Isusovo vaskrsenje bude obeleženo praznikom Obrtnog snopa (Uskrsom), dok je sedmično svetkovanje subote kao dana odmora ostalo.

Ako je Hristos promenio subotu kao dan svetkovanja u nedelju tek posle svog vaskrsenja, to znači da svi stihovi pre vaskrsenja govore da je Isus tada još uvek svetkovao subotu i objašnjavao kako je treba svetkovati.

"I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu. A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima." Luka 23.54-24.1 Žene koje su verovale u Isusa Hrista, držale su subotu kao dan odmora, a smatrale su da u nedelju mogu da pomažu Hristovo telo, jer nisu verovale da je nedelja dan odmora.

"A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba... A kad bi uveče onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha Jevrejskoga, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam." Jovan 20.1,19 "A po večeru subotnom, na osvitak prvog dana nedelje, dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob." Matej 28.1 "I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanoga rođaja... A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini..." Marko 16.2,9 Od 8 mesta gde se pominje prvi dan nedelje u Bibliji, nigde mu se ne pripisuje svetost, niti se pominje kao uspomena na vaskrsenje, a kamoli kao izmena Božjeg zakona.

Da je Isus posle vaskrsenja naredio promenu dana odmora, sigurno bi nam to objavio, da niko ne bi bio u dilemi da je to tako. Ali takav tekst ne postoji u Svetom Pismu. Bog ne greši, Bog ne menja svoj karakter, pa onda nema potrebe ni da menja svoj zakon. Apostol Jovan je mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja zapisao da Božji zakon nije promenjen ni posle Hristovog vaskrsenja: "Ljubazni! Ne pišem vam nove zapovesti, nego zapovest staru koju imaste ispočetka." 1.Jovanova 2.7; 2.Jovanova 1.5 To znači da Hristos posle vaskrsenja nije promenio 10 zapovesti.

Isus nije vaskrsao u subotu, baš zato što je Bog postavio subotu kao dan odmora, i tada je počivao, nije radio. Vaskrsenje je isto što i stvaranje, novo stvaranje života, a Bog je stvarao u 6 radnih dana. To što je Isus vaskrsao prvog radnog dana, u nedelju, upravo je dokaz da nedelja nije dan odmora za Boga.

"A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer šćaše sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći." Dela 20.7 Lomljenje hleba (pričest, večera Gospodnja) nije vezano za dan odmora. Apostoli su lomili hleb svaki dan: "I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radosti i u prostoti srca."(Dela 2.46)

"Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem." 1.Korinćanima 16.2 Ni ovde prvi dan sedmice nije povezan sa danom odmora. Prvi dan sedmice je bio vreme posle subote koje su odredili za sakupljanje novčanih priloga za siromašne.

Apostol Pavle je držao subotu. "Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica Jevrejska. I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz Pisma" Dela 17.1,2 Apostoli su svetkovali subotu (Dela 16.13; 17.1,2; 13.14,15,44; 15.21). Da im je Isus rekao da je promenio zakon, apostoli bi sigurno to zapisali i objavili nam. Promenu dana odmora apostoli nisu spomenuli čak ni na saboru u Jerusalimu 50. godine AD. Dela 15.20-29

Jevreji nikad nisu optužili apostole da krše subotu, iako su i Hrista pokušavali da optuže za kršenje subote (Dela 26.4,5,32; 25.10). Za kršenje subote sledila bi smrtna kazna, a niko ih za to nije optužio, što znači da su držali subotu ispravno.

"I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu... Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe, i telo je Hristovo." Kološanima 2.14,16,17 Neki ljudi kažu da je Isus Hristos prikovao zakon na krst, i time učinio da vernici ne moraju da drže Božji zakon. Da li to znači da oni misle da im Bog sada dozvoljava da kradu, lažu, ubijaju, čine preljubu...? Nelogično je da je Isus ukinuo i samo jednu zapovest. Ovaj tekst govori da nas je Isus svojim potpunim držanjem zakona oslobodio osude zakona, a ne od držanja zakona. Iako smo prekršili zakon, Isus nas je svojom žrtvom spasao od kazne koju zakon zahteva, ali to znači da od sada treba da živimo po Božjem zakonu. Na krst je prikovana optužba zakona protiv čoveka koji se kaje.

Pavle kaže da niko ne može da nas osuđuje ako ne držimo simboličke obrede koje su propisani za godišnje praznike, subote. Godišnji praznici su nazvani subotama jer se tada takođe nije radilo, nego se održavalo bogosluženje koje je ukazivalo na neki deo plana spasenja. Godišnji praznici su dati posle pada u greh, a sedmična subota pre pada u greh. Praznici su bili "osim subota Gospodnjih" 3.Mojsijeva 23.38, i njihova svrha je drugačija - simbolički prikaz plana spasenja. Ne treba prinositi žrtve na te praznike, nego treba shvatiti suštinu praznika.

Cela Biblija govori o potrebi držanja Božjih zapovesti, a naročito pisci Novog Zaveta posle Hristovog vaskrsenja (1.Jovanova 2.4,6; 5.3; Rimljanima 7.12 Jovan 15.10,14; Otkrivenje 14.12). Dan odmora je nešto nalik na "rođendan" planete Zemlje. Ni datum svog rođendana nijedan čovek ne može da promeni, a kamoli dan sećanja na stvaranje planete Zemlje u kojoj čovek nema nikakvog udela.

"Bijah u duhu u dan nedeljni... " Otkrivenje 1.10 Vuk je preveo "u dan nedeljni", ali grčki tekst na kojem je apostol Jovan pisao kaže "u dan Gospodnji". Nijedan pisac Svetog Pisma nije nazvao nedelju danom Gospodnjim. Dan Gospodnji je subota (Isaija 58.13). Osim toga, to što je Jovan imao viziju u određenom danu, nema nikakve veze sa danom odmora. Proroci nisu imali vizije samo u danu odmora.

Nijedna reforma kalendara nije poremetila sedmični ciklus.

Pokušaj promene Božjeg zakona je prorečen u Bibliji: "I govoriće reči na Višnjega, i potiraće svece Višnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone." Danilo 7.25 Jedna lažno pobožna sila je uspela da većinu ljudi na planeti uputi da svetkuju neki drugi dan odmora, a ne sedmi kako je Bog rekao da treba.

Nedelja je za Rimljane bila dan sunca. Da bi hrišćanske vođe privukle ove mnogobošce da pređu u hrišćanstvo, u trećem veku su počeli da svetkuju i subotu i nedelju, a zatim samo nedelju, a ljude koji su nastavili da svetkuju subotu su progonili. U pravoj religiji nema mesta za popuštanje na štetu morala i Božjih zapovesti. Rimski car Konstantin, koji je navodno prihvatio hrišćanstvo, proglasio je 7.3.321. godine zakon o svetkovanju "časnog dana sunca" - nedelje. I u naše vreme postoje pokušaji da se donese zakon o obaveznom svetkovanju nedelje na svetskom nivou. Sotona će učiniti sve da bi pritisnuo Božji narod da prestane da drži četvrtu Božju zapovest.

Da li je Isus rekao da posle Njegovog vaskrsenja treba svetkovati subotu ili nedelju? Kada je govorio o događajima pred Njegov drugi dolazak, Isus je rekao: "Nego se molite Bogu da ne bude bežanj vaša u zimu ni u subotu." Matej 24.20 Treba se moliti da naše bežanje zbog ratnog razaranja i progonstva ne bude u zimu zbog hladnoće, ni u subotu da ne bi gubili Božje blagoslove dana odmora. Dakle, Isus za vreme posle Njegovog vaskrsenja opet daje značaj suboti a ne nedelji.

Neće nas spasti poslušnost crkvenim pravilima. Samo držanje Božjih zapovesti donosi sklad sa Bogom: "Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj." Jovan 15.10 Subota je bila i još uvek je probni kamen da se vidi da li će Božji narod ostati veran Bogu.

Subota na Novoj Zemlji

"Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod." Isaija 66.22,23 I kada Bog bude uništio greh i kad bude stvorio Novu Zemlju, opet će se svetkovati subota.

Bog je predvideo konačan odmor za svoj narod kada Isus bude drugi put došao. Subota je slika odmora od greha koji ćemo večno imati kad nas Bog spasi i izvrši presudu: "Da se bojimo dakle da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas. Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše. Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: Zato se zakleh u gnevu svojemu da neće ući u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta. Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od sviju dela svojih. I na ovom mestu opet: neće ući u pokoj moj. Budući pak da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje; opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca. Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom. Daklem je ostavljeno još počivanje narodu Božijemu. Jer koji uđe u pokoj njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih. Da se postaramo dakle ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva." Jevrejima 4.1-11 Subota je predslika nebeskog pokoja u koji će ući oni koji veruju Bogu, kada Isus bude drugi put došao da spase Bogu verne ljude i izvrši presudu nad bezbožnima.

Evo kako je opisan pravni poredak u Novom Jerusalimu: "A u raspri neka stanu da sude, po mojim zakonima neka sude, i zakone moje i uredbe moje neka drže o svim praznicima mojim, i subote moje neka svetkuju." Jezekilj 44.24

Zaključak

"Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijemu koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla. I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: gle, ja sam suvo drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: koji drže subote moje i izbiraju što je meni ugodno, i drže zavet moj, njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti. A tuđine koji pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svojem molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima." Isaija 56.2-7 "Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla." Propovednik 12.13,14 "I znam da je zapovest Njegova život večni." Jovan 12.50 "Blago onome koji tvori zapovesti njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad." Otkrivenje 22.14

Biblija

Biblija

Video

video

Audio

audio

Download

download
Nalazite se ovde Tekstovi Najvažnije istine Božji dan od odmora