Change Font Size

Cpanel

Lepota

El. pošta Štampa PDF

Pored sve trke za zarađivanje sredstava za život, čovek je oduvek voleo da čuje lepu muziku ili da vidi lepi pejsaž. Čovek ima potrebu za duševnim zadovoljstvom, potrebu za estetskim ugođajima često veću nego za materijalnim stvarima.

Nije dovoljno da živimo u velikoj kući, potrebno je da ta kuća ima lepu fasadu, lep interijer i cveće u bašti.


Kako je nastala lepota u svetu za koji ljudi tvrde da je svet surove borbe za opstanak?

 


Evolucija i lepota

Evolucionisti tvrde da lepota ima samo funkciju privlačenja suprotnog pola radi produženja vrste. Međutim, u prirodi postoje lepote koje nemaju funkciju razmnožavanja.

Pogledajte dugu na nebu. Nema čoveka koji bi rekao da duga nije lepa. Sve u prirodi obavlja neku funkciju. Kakvu funkciju ima duga? Jedino da nam zastane dah i da nas oduševi svojom lepotom.

Takođe, postoje otrovne pečurke prekrasnih boja. Te pečurke nisu jestive. Neke od najlepših gljive su smrtno otrovne. Otrovne su zbog teških metala koje sadrže, ne mirišu lepo, ali je lepo videti ih. Postoje vrste gljiva koje imaju izuzetno neprijatan miris, ne jedu se, ali izgledaju predivno.

Pečurke ne moraju biti lepe da bi se razmnožile obzirom da se razmnožavaju sporama. Pečurkama nije potrebno da šarenilom privlače insekte jer se razmnožavaju polenom. Lepe su samo da bi zadovoljile našu potrebu za lepotom. Šetate šumom i oduševite se kakav divan sklad boja. Lepe pečurke stvorene su da bi ugodile estetskim potrebama bića koja imaju emocije i intelekt.

Ni najveća dostignuća ljudske tehnike ne mogu da se uporede sa estetikom u prirodi. Ljudi toliko mentalnih napora ulože da bi stvorili nešto lepo, a neki navodno "slučajni" događaj napravi nešto neuporedivo lepše i svrsishodnije. Bilo bi vrlo obeshrabrujuće za razumnog čoveka da nije u stanju da nadmaši slučajne procese u prirodi. Nijedan kompjuter nije tako dobar kao ljudski um, a istovremeno i u tako lepom dizajnu, otporan na potrese, potapanje u vodu i živ. Bilo bi potrebno puno vere da bi se verovalo da je sva lepota prirode oko nas nastala sasvim slučajno.

Čemu služi lepota u prirodi? Ona često nema selektivnu prednost jer opstaju jači, grublji i ružniji.

Neke dubokomorske ribe žive u potpunom mraku, a izuzetno su šarene, prelepih boja, iako ih niko ne vidi. Čak su i jaja nekih stvorenja u dubini mora prelepo obojena iako se nalaze u potpunom mraku.

Lepota nema evolucionu prednost. Korov bolje opstaje od nežnog, lepog cveća. Najlepše cveće opstaje samo ako ga održava baštovan. Da bi nešto bilo lepo, potrebno je da se neko potrudi, da očisti, okopa, zalije i neguje. Kad vidimo nešto lepo trebalo bi da se pitamo ko je to uredio, ko je uneo lepotu u svet oko nas?

Pauna rep čini trapavim i sporim. Zbog svog prevelikog repa paun je lak plen grabljivaca. Ali on je stvoren da bismo mi uživali u njegovim blistavim bojama, i zato ga čovek čuva od istrebljenja.

Evolucionisti kažu: "Mi, ljudi smo uneli lepotu u prirodu. Ne postoji ugrađena lepota u prirodi, već mi imamo samo doživljaj da je nešto lepo. A i čime bi smo merili lepotu? Mi, dakle, imamo interes da nešto bude lepo".

Ipak, svi mi vrlo lako prepoznajemo da je nešto lepo, a da nešto drugo nije lepo.

Dakle, svet prirode se razbacuje lepotom koja nema nikakvu funkciju osim estetske. Stvari su lepe, bez neke njima svojstvene potrebe. Odkuda to? Kod ovog pitanja kreacionisti imaju ubedljivo bolje objašnjenje: Umetnička dela u prirodi pokazuju nam da postoji Stvoritelj koji ima smisla za lepo.

Ljudi imaju potrebu za lepotom, iako nam lepe stvari ne donose materijalnu ni evolucionu korist. Ko se ne divi mirisu ruže ili jagode? Čovek uživa dok sluša muziku, uživa u slikama, pejsažima, zalascima sunca, iako to neće da nas osposobi da budemo najjači u borbi za opstanak. Zašto se čovek bavi umetnošću? Zašto se čovek bavi stvaranjem lepog? Ko nam je usadio smisao za lepotu i potrebu da uživamo u njoj? Da li shvatate kakav karakter ima Bog koji nam je stvorio estetske potrebe, koji je stvorio toliko lepih prizora u prirodi? Naša potreba za lepim je dokaz o lepoti Božjeg karaktera. U lepoti se vide otisci Božji prstiju.

Sami dokazi iz prirode dovoljni su da svakog ateistu ubede da Bog postoji. Zato Bog ne čini čuda, jer i pored svih čuda u prirodi koje je Bog ostavio, ljudi i dalje ne veruju.

Dokaz o postojanju Boga

Estetika, lepota u prirodi, predstavlja jak argument protiv ateizma, jer u prirodi postoji lepota koja nema svrhu opstanka u prirodi, nego je tu samo da bi ugodila našim čulima.

Neki ljudi su rekli: "Postoji Bahova muzika, dakle mora postojati Bog." Čemu služi lepota, umetnost? Za opstanak čoveka sigurno ne. Ali pokušajte da zamislite svet bez muzike. Takav svet bi bio vrlo siromašan, jer čovek ima potrebu za estetskim doživljajem muzike i umetnosti uopšte. Život nije samo puko preživljavanje, nego čovek ima i duhovne potrebe.

Čovek uništava lepotu

Na dnu mora nema svetla, potpuno je mračno. Čovek bi pomislio da tamo nema ničeg lepog. Ali kad je čovek osvetlio dno okeana, video je predivne koralne grebene, ribe i živi svet u svim bojama i oblicima.

Danas, ako želite da sačuvate lepotu koja postoji u prirodi, morate da sprečite ljude da tamo dolaze, ili da sprečite ljude da unesu tamo ono što smo nazvali civilizacija. Ma koliko je ljudska tehnologija olakšala život ljudima, još više je uništila ne samo lepotu koju je Bog stvorio, nego i osnovne uslove za život. Čovek je zagadio vazduh koji diše, oštetio je ozonski omotač koji ga štiti od zračenja, zagadio vodu koju pije, pa čak i poremetio klimatske uslove.

Lepota u Bibliji

Pojam lepota (spoljašnja lepota) spominje se u Starom Zavetu na dosta mesta, dok se u Novom Zavetu ni za jednu osobu ne kaže da je lepa. Jedino je apostol Petar govoreći o lepoti preporučio da ženama ne bude cilj da samo spolja budu lepe, nego da je lepota karaktera vrednija.

- Gde se prvi put u Bibliji spominje da je neko ili nešto lepo? Raj

1M 2.9 I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.

Interesantno je da kada Bog govori o lepoti u knjizi o Jovu, onda On spominje lepotu ptica i levijatana.

Jov 39:16 Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje čaplji ili noju? Jov 41:3 Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog.

Zašto se ne spominje da su Adam i Eva bili lepi? U Raju “sve beše dobro veoma”, što značI da je sve bilo lepo.

Zamislite kakvu tek lepotu ima Bog koji je stvorio ovako lepe prizore koji nas okružuju. Iako je greh skoro 6000 godina uništavao našu planetu, lepota još uvek podseća ljude da je u početku sve što je Bog stvorio bilo dobro.

U Starom Zavetu najviše o lepoti govori Solomun.

Zloupotreba lepote radi zavođenja: Pr 6:25 Ne zaželi u srcu svom lepote njene, i nemoj da te uhvati veđama svojim.

11:22 Žena lepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji.

Vrsna žena: 31:25 Odelo joj je krepost i lepota, i osmeva se na vreme koje ide. 31:30 Ljupkost je prevarna i lepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.

- Za koju osobu se u Bibliji najviše puta kaže da je lep?

Najopširniji opis lepote nalazi se u opisu Sotone.

Prvi put se kaže da je neko potpuno lep.

Ali to je i prvi put da je nečija lepota bila uzrok propasti.

Ezekiel 28:12-17 Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.

28:13 Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. (muzika - estetika)

28:15 Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.

28:17 Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju,

Onaj kome je Bog najviše podario dar lepote, najviše je zloupotrebio taj dar. Lucifer je koristio lepotu koju mu je Bog dao da bi zadobio anđele za sebe, I da bi ih pobunio protiv Boga.

- Za koga jedino u Bibliji se kaže da nije bio lep?

Prvi i jedini primer negacije lepote vezan je za Hrista:

Isaija 53.2 Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli.

Onaj ko je stvorio lepotu, kada se utelovio sebi nije dao takvu lepotu kao što je dao svojim stvorenjima.

Bog ne želi da nas privuče svojim spoljašnjim izgledom. To je jedan od razloga što se nije pojavio u svojoj slavi pred grešnicima. Bog želi da nas privuče svojom ljubavlju prema nama, svojom pravdom, svojom dobrotom, svojim karakterom.

Ponizio se – od cara svemira, došao je da služi, i da umre umesto grešnika, pre nego što smo se i pokajali.

Biblija

Biblija

Video

video

Audio

audio

Download

download
Nalazite se ovde Tekstovi Razno Lepota