Change Font Size

Cpanel

Muzika i religija

El. pošta Štampa PDF

Muzika ispunjava veliki deo našeg života. Ljudi vole da pevaju, sviraju i slušaju muziku. Uz muziku radimo, jedemo, odmaramo se. Muzika je jezik ljudskih osećanja.

Mi slušamo muziku kada nešto slavimo, ali i kada nešto žalimo. Postoji muzika za sva raspoloženja i neraspoloženja. Muzika može da doprinese da izađemo iz neraspoloženja, ali i da produbimo neraspoloženje. Postoji i muzika koja navodi ljude na agresivnost prema sebi ili agresivnost prema drugima. Frustrirani ljudi često traže olakšanje u muzici i plesu. Neki ljudi igraju uz muziku iz radosti, a drugi igraju zato što su nervozni. Muzika ljudima pojačava emocije, a ples omogućava fizički izraz emocija.

Svaka grupa ljudi u svom kulturnom okruženju gaji drugačiju muziku. Ako bismo čuli muziku koja se svirala u Solomunovom hramu, pomislili bismo da je to naša narodna muzika sa primesama turskih melodija. Duhovna muzika koja se svirala u Solomunovo i Mojsijevo vreme sigurno nije ni malo ličila na muziku koju mi danas čujemo u crkvama.

 


Čak i oko duhovne muzike postoje različiti stilovi. A kakav stav zauzeti po pitanju svetovne muzike? Postoje crkve koje smatraju da nikakvu svetovnu muziku ne treba slušati. Ti ljudi imaju problem kako da objasne da se Pesma nad pesmama našla u Bibliji. Dakle, u Bibliji postoji pesma koja opisuje ljubav između dvoje koji planiraju da sklope brak. Po Bibliji, prirodno je da mladić u pesmi izrazi svoju ljubav prema devojci, i obrnuto.

Međutim, svetovna muzika često donosi sasvim drugačije poruke ljudima, od čiste, neuprljane ljubavi. Ne bih želeo da vam kažem: "Slušajte ovog pevača ili grupu, a ne slušajte onog drugog." Pokušaću da govorim o principima kojih svetovna muzika treba da se drži da bi ostala u okvirima pobožnosti, u okvirima koji se ne kose sa Božjim principima.

UTICAJ MUZIKE

Da li muzika utiče na ljudski organizam? Napravite eksperiment: izmerite svoj puls u stanju mirovanja, a zatim pustite neku brzu, glasnu muziku. Posle 1 minut slušanja ponovo izmerite svoj puls. Kod većine ljudi koji su ovo uradili, puls postaje ubrzan posle slušanja bučne, brze muzike. To znači da muzika utiče i na stanje našeg organizma, na celo psiho-fizičko stanje čoveka.

Ako upalim radio i čujem neki laki hit, nekad nesvesno počinjem da lupkam nogama i pevam tu pesmu. Međutim, ako se ta pesma ne slaže sa mojim životnim načelima, moram da se pomučim da bi je izbacio iz glave. To znači da muzika pokreće ljude, muzika nas menja, pa čak i usmerava naše težnje. Muzičari u svoje pesme unose svoju agresivnost umesto dobrote, nezadovoljstva, strasti umesto uravnotežene ljubavi, a sve to utiče na slušaoca. Posle slušanja neke muzike, postanem nervozan ili bezvoljan, a neka druga muzika me čini smirenim i punim nade i radosti.

Poruke koje se čuju preko muzike mnogo se lakše pamte

nego one koje se prepričaju.

Muzika i vizuelni efekti koji se upotrebljavaju u video spotovima su dva vrlo uticajna oruđa. Sve zavisi od toga šta autor muzike i spota želi da ostvari. Njihove namere su vrlo često nemoralne i ponižavajuće za slušaoce.

Već je rečeno da muzika pokreće ljude. Gitara može da bude moćnija od bombe. Rok muzika je donela revolucionarne promene u načinu ponašanja i življenja, naročito mladih ljudi. Slušajući muziku ljudi menjaju stavove, moral, oblačenje, stil života... Mediji (TV, radio) stalno puštaju muziku i imaju stalan pristup umovima miliona ljudi. Sve zavisi od toga šta neko želi da postigne. Muzika je moćno oruđe za oplemenjivanje ljudi, ali i oružje za stvaranje nemorala.

Rok i folk muzika danas nisu samo muzika. Oni nude odbacivanje raznih ograničenja i dobijanje takozvane "slobode". "Odvrni što jače" je moto mnogih ljudi, mada se iza buke krije nekvalitetna muzika, agresivnost (buka se nameće drugim ljudima), nesrećnost i beznađe (zbog praznine u srcu). Danas je poznato da bučna muzika predstavlja stres za organizam i loše utiče na zdravlje.

U američkom Market Journal-u decembra 1982. godine piše da je brza tiha muzika koja se nenametljivo mogla čuti iz pozadine u jednoj robnoj kući ubrzala kupovinu, dok je lagana muzika usporila kupovinu. Što su kupci duže vreme boravili u ovoj robnoj kući prodaja je bila veća. Pojačala su bila tako podešena da su kod kupaca stvarala blagi osećaj zadovoljstva, a da kupci uopšte nisu bili toga svesni. Posle kupovine ljudi su bili upitani: "Da li ste čuli muziku dok ste kupovali?" 33% upitanih nisu bili sigurni da su je čuli, a 28% je odgovorilo da je nisu čuli. Čovek ima nesvesnu težnju da se uskladi tempo svog rada sa ritmom muzike koju sluša.

Muzika se koristi da nam makar i podsvesno prenese neku poruku. U istoj prodavnici napravljen je test tako što su kratke poruke stavljene u pesmu, a da se i ne oseti da su tu. Poruke su bile: "Ti si pošten. Ti nećeš da kradeš, pošteni ljudi ne kradu. I zato što si pošten nećeš napraviti zločin, nećeš krasti jer to ne čine dobri ljudi!" Rezultat je bio da su krađe zbog ovih podsvesnih montiranih poruka opale za 80%! Dakle, muzika može da utiče na nas i onda kada nismo toga svesni.

Cilj ovog teksta je da dobijete informaciju o dosadašnjim prevarama koje dolaze kroz muziku, da bismo shvatili principe kojim ćemo se sačuvati od budućih sličnih prevara.

KOJU MUZIKU SLUŠAŠ?

Ovo pitanje ljudi postavljaju često jedni drugima. Klasika, narodna, rok, pop, turbo folk, tehno, dens, rep, džez, bluz... Da li postoji jedna vrsta muzike koja potpuno zadovoljava ukus, moral i potrebu pojedinca za ceo život? Naravno, ne. U skoro svakoj vrsti muzike postoje dobre i loše melodije, dobri i loši tekstovi, dobar i loš uticaj. Zato treba dobro razmisliti i odabrati ono što je stvarno dobro i trajno, ono što će ostati vredno duže od trajanja lokalnog "hita".

MUZIKA I LJUBAV

Prirodno je da zaljubljena osoba peva svom dragom o svojoj ljubavi za njega. Nema ništa loše u tome kada se duboka osećanja trajne, istinske ljubavi u pesmi izraze odabranoj osobi suprotnog pola. Naprotiv, time se pokazuje ozbiljnost namera i postojanost ljubavi.

Međutim, preko muzike i video medija danas je stvoren svet u kome je popularno promeniti što više "partnera", imati odnose bez obaveza, rasturiti nekome brak. Reč ljubav danas ljudima predstavlja izraz za površnu, sebičnu vezu koja zadovoljava niske strasti, a ostavlja ožiljke na duši i duhovnu prazninu.

Mnoge pevačice i pevači svojim oblačenjem, to jest neodevenošću, i izazovnim pokretima, daju očiglednu poruku svojim slušaocima (tj. gledaocima), a to sigurno nije poziv na ljubav prema bračnom drugu. Ako se setimo da je Isus Hristos rekao da je preljuba i kada čovek pomisli na ženu sa željom (Matej 5.27,28), onda je jasno da muzika vrlo često daje povod za kršenje Božjeg zakona. Pre nego što je uopšte čuo tekst i muziku, čovek je naveden na greh. Ljudi se danas sve više pretvaraju u amebe: bitno im je samo jelo i razmnožavanje. A osmišljeni život je mnogo više od toga.

EMOCIJE

Nekad je muzika "bolesno sentimentalna", i navodi ljude da čine ono što je nerazumno. Mnogi sentimentalnom muzikom ubede drugu osobu da je vole, da bi je hladnokrvno napustili kada osećanja nestanu. Napuštenoj osobi ostaje duboka rana u srcu jer je izneverena, i njeno emotivno stanje je uzdrmano. Koliko će posle tog iskustva biti u stanju da voli? Ljubav podrazumeva da budete uz voljenu osobu i kad dođu problemi. Ljubav je više od emocija.

Postoji molska muzika puna neobičnih, atonalnih akorada, koja je više nego sentimentalna. Ta muzika kao da govori slušaocu: "Nema nade, ostaćeš depresivan i nesrećan celog života. Za tebe nema izlaza. Takva je na primer muzika Erika Satija. Bezvoljan, nemotivisan čovek nema snage da se odupre zlu, pa nije retko da dođe do samoubistva slušaoca, pa i kompozitora.

U nekim crkvama muzika se koristi da bi podstakla emocije vernika, kako bi imali osećaj žalosti zbog greha, osećaj krivice ili osećaj radosti, umesto da se vernicima uputi razuman poziv na pokajanje ili da im se objasni razlog za radost. Neke crkve koriste muziku više za ličnu zabavu nego za službu Bogu.

Klasična (umetnička) muzika

Svetovna i duhovna muzika

Jedna od podela u klasičnoj muzici je na duhovnu i svetovnu muziku. Svetovna muzika je uglavnom zaokupljena novcem, komercijalizmom, slavom muzičara, telesnim uživanjem bez obzira na posledice. Međutim, svetovna muzika nije uvek ateistička. Opere spadaju u svetovna dela, ali u tekstovima mnogih opera junaci veličaju "bogove" koji po Svetom Pismu predstavljaju demone, pale anđele, na čelu sa Sotonom. Teologija Grčke i Rima su davno propale, ali se više od 15 vekova kasnije u operama još uvek pojavljuju njihovi takozvani "bogovi". Očigledno zato što ti "bogovi" još uvek nisu nestali iz naše svakodnevice jer i dalje podstiču ljude i inspirišu ih da pišu o njima. Bogovi, to jest demoni, odustali su od kultova u kojima ih ljudi otvoreno obožavaju, i krenuli da stvore način mišljenja i življenja koji je suprotan načinu života za koji nas je Bog stvorio. Ne može se reći da je to ateistička muzika, nego religiozna muzika koja navodi na način života koji se ne razlikuje od načina života bezbožnika. Njima nije bitno da čovek bude sledbenik sotonskog kulta. Dovoljno im je da ne živi po Božjim načelima.

S druge strane, u duhovnu klasičnu muziku neki ubrajaju potpuno disharmoničnu muziku koja je ruglo za religiju, kao što je Šenbergov oratorijum "Mojsije i Aron". Bog je na početku stvorio skladan svet, pre nego što su ga ljudi pokvarili, svet pun sklada i harmonije. Zato i muzika koja slavi Boga treba da bude dostojna Božjeg čistog i svetog karaktera.

Duhovna muzika ima svrhu da proslavi Boga, Stvoritelja sveta i otkupitelja ljudi, da čoveka približi Bogu i večnim vrednostima, da istine o Bogu kroz pesmu dopru do ljudi. Prava duhovna muzika slušaocu donosi mir i poziva na izvišen život. Uzvišene su večne vrednosti kao što su ljubav, pravda, istina, dobrota, idr, ali na način na koji ih je Bog otkrio, a ne na iskrivljeni način na koji su prikazane od strane ljudskih umova.

Duhovna muzika nosi poziv na promenu karaktera, da volimo neprijatelje, pomažemo drugima, da gradimo mir, da volimo Boga, bližnje i sebe na pravi način. Duhovna muzika nosi priznanje Bogu da je pravedan i milostiv, i usmerava slušaoca da poštuje Boga. Johan Sebastijan Bah je na primer, sva svoja dela posvetio u slavu Bogu. Svi veliki kompozitori pisali su duhovna dela, kao što su Mocart, Hendl, Hajdn, Betoven, Mendelson, Mokranjac...

Huljenje na Boga u muzici

Danas je popularno da se u tekstovima pesama pojavi Bog, anđeo, đavo, raj, pakao, ili neki drugi termin iz religije. Obzirom da većina ljudi danas ima vrlo površno znanje o religiji, ljudi prihvataju stavove koje im nameću folk i rok zvezde.

Na primer, pevač "moli" Boga da im pomogne da ostvare emotivnu vezu koja je očigledno suprotna Božjem zakonu, ili mole Boga da kazni njihovog bivšeg voljenog. Na ovaj način se stvara izopačena, pogrešna slika o Božjem karakteru. Zato ljudi odmah odbacuju Boga, ne trudeći se da saznaju da li je Bog zaista takav kakvim ga predstavljaju kompozitori ili je drugačiji. Mnogi vernici slušajući ovakvu muziku prihvataju stavove koje im muzičari nude i time pokazuju da nisu vernici.

Bogohuljenje je negativan ili neistinit govor o Bogu, nepoštovanje Boga ili ruganje Bogu. U muzici danas veoma je često huljenje na Boga. Postoje pesme u kojima se neki fudbaler ili neka druga "zvezda" naziva "bogom", kao u pesmi "Dejo majstore..." . Mnogi navijači pevaju "pomozi Bože" radi uspeha njihovog tima, a ne zovu Boga da im pomogne da prestanu da krše Božji zakon. Treća Božja zapovest glasi: "Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud." 2. Mojsijeva 20.7

Dakle, ovo nisu bezazlene pesmice, nego pokazivanje ličnog stava prema Bogu. Ljudi se mole Bogu da im pomogne da žive u grehu, a posvećenje smatraju fanatizmom. Time zaista ruže Boga, i prikazuju ga ružno pred drugim ljudima.

I domaći i strani muzičari prave dopadljive, pevljive melodije koje na koncertima peva hiljade ljudi, da bi se u jednom trenutku u tekstu pojavilo psovanje Boga (kao u pesmi "Neke su žene pratile vojnike" Riblje Čorbe). Mladi mehanički ponavljaju psovku sa pevačem, ne razmišljajući o dubini svog postupka. Cenzura se potrudila da neke hule ne dospeju do slušaoca. Na primer pesma "Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš" Bjelog Dugmeta je cenzurisana, zbog rečenice "a Hrist je bio kopile i jad". Da bi pesma prošla, autor je stavio reč "on" umesto Hrist, ali je ipak ostavio taj stih, iako se ne uklapa u sadržaj pesme.

Grupa Pink Floyd je takođe oruđe bogohuljenja, naročito na ploči pod naslovom "Životinje". Na ovoj ploči grupa peva pesmu pod naslovom "Ovce", a tekst je u stvari izpačenje reči Psalma 23. "Gospod je pastir moj na zelenoj paši pase me..." Reči na početku imaju formu poštovanja Boga, ali u nastavku slika postaje drugačija: "Tera nas da visimo na rukama na visokim mestima, on ima veliku snagu. Doći će dan kada ćemo mi koji smo slabi naučiti veštinu karatea i onda ćemo srediti one burgere." Ako ne znate šta je "burger", Vebsterov rečnik kaže da je to "sodomit", odn. onaj koji ima odnose sa životinjama. Pink Floyd ovim govori o Bogu kao sodomitu. Isaija 5,20. kaže: "Teško onima koji zlo zovu dobrim i dobrim nazivaju zlo, koji prave od mraka svetlost i od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko i od slatkoga gorko!"

NEMORAL

Zahvaljujući muzici (između ostalog) vanbračna veza je danas "normalan" način života, iako donosi mnoge sociološke, psihičke i fizičke posledice na ljude. Dešava se čak i da popularna pevačica u svom "hitu" naziva kukavicom čoveka koji ne želi da radi nje napusti svoju ženu i decu. Muzičari se hvale koliko su seksualnih odnosa imali, ne razmišljajući o posledicama takvog života. Umesto umerenog, stabilnog bračnog života, seksualnost im je postala smisao života. Takvo impulsivno ponašanje bez uključivanja mozga postoji i kod životinja. Za ljude je karakteristično da razmišljaju o svojim postupcima.

U neobuzdanoj seksualnosti prednjače satanističke grupe kao što je grupa KISS. Na ploči "Ljubavna puška" nalaze se ovi naslovi: "Bog voli jug", "U slavu prostitucije", "Skor čovek" i "Plaster - kaster". Plaster - kaster je pesma o jednoj tinejdžerki koja pravi figure polnih organa od gipsa. Njihov producent je rekao da su kostimi i šminka napravljeni da bi izgledali onako kao što se slikaju demoni.

Ova grupa je bila vrlo popularna među omladinom. Strip KISS bio je najpopularniji strip koji je ikada štampan, a glavne mušterije bila su deca između 9-12. godina. Na omotu svake njihove ploče je reklama koja poziva: "Regrutuj se danas u KISS armiju. Pošalji ček od 5 dolara u štab KISS armije." I deca su se regrutovala. Ime KISS je skraćenica za "deca u službi Sotone" (kids in the service of Satan; neki kažu "knights" - vitezovi, umesto "kids"). Čudno je da ovakav zao uticaj na decu koja još ne mogu kao zreli ljudi da razlikuju dobro od zla, ničim nije osuđen ni sprečen u svetu.

SPIRITIZAM I MUZIKA

Jedan čovek iz Kalifornije hvali se da je putem muzike izazvao "astralnu projekciju" kod 1400 ljudi. Oni su navodno "prolazili kroz put kroz koji duša prolazi kad umre". Spiritizam je izvor uspeha mnogih muzičara. Neki muzičari su javni, a neki tajni obožavaoci demona. "Bogovi" (demoni) daju svojim obožavaocima novac i slavu, a muzičari prenose demonski uticaj i stavove na ljude.

U pesmi "Za ljubav treba imat dušu" Atomskog Skloništa opisana je spiritistička seansa u kojoj se prizivaju duhovi to jest navodno duše umrlih. Te "duše" navodno su uputile okupljene na voljene osobe. Poruka ove pesme je da ako želite stabilnu ljubavnu vezu, treba da za to pitate duhove na spiritističkoj seansi. Po Bibliji, spiritizam je drugo ime za obožavanje demona (5. Mojsijeva 18.10-14). Spiritizam je poverenje u "duhove" to jest demone, kao što je u pravoj religiji najvažnije poverenje u pravog Boga. Ne čudi me što je ova pesma nedavno obrađena. Sotoni nije bitno ko svira, nego da njegove poruke dođu do slušaoca. Nije retkost da se muzičke zvezde bave spiritizmom, pa čak i da javno izjave da su njihova muzika i uspeh došli preko spiritizma (duhova - demona).

Poznato je da su Džimi Hendriks, Bob Marli i Edi Grant bili sledbenici vudu magije, i da njihov novčani i muzički uspeh počiva na tome. Ne znam da li su se zapitali zašto je Bog rekao da se iz Božjeg naroda istrebe vračari, gatari, astrolozi, uročnici, bajači, oni koji se dogovaraju sa zlim duhovima i koji pitaju mrtve? (5. Mojsijeva 18.10-14) Oni su kao Faust žrtvovali sebe, a pokušavaju da povuku i druge za sobom.

Menadžer Bitlsa Toni Šeridan je izjavio: "Ja sam znao da Džon Lenon redovno posećuje spiritističke seanse. Posle jedne takve seanse obratio mi se rečima: "Ja znam sada da ću s Bitlsima imati uspeha kao ni jedna grupa do sada. Ja sada znam, potpuno mi je jasno! Za ovaj sam uspeh svoju dušu prodao đavolu!"

Vinsent Vernije bio je sveštenikov sin. Bio je nesrećno dete i želeo je slavu kao i mnogi drugi ljudi. Sam je rekao o svom uspehu: "Pre nekoliko godina išao sam na seansu i pojavio se demon. Najavio je patnje celom svetu ako mu ne dopustim da poseduje moje telo." Vinsent je to prihvatio i od demona je dobio ime Alis Kuper. Naslov njegove ploče je "Alis Kuper ide u pakao." Na bini Alis Kuper odgriza glavu kokoške, smrska lubenicu; a u pesmi "Mrtva beba" lutku prirodne veličine iseca u komade i udove baca u publiku. U lutku su smeštene pilule koje u trenutku isecanja ispuštaju tečnost crvene boje koja deluje kao krv da bi slika bila realnija. Glavu lutke nabija na stalak mikrofona. Finale je u vešanju Alisa Kupera na bini. Na jednom koncertu se okliznuo i skoro da se stvarno obesio. Deca, pa i dosta onih koji su stariji, daju novac da bi gledali, slušali i imitirali ovakve stvari! Ovakvi ljudi postaju im uzori koje kopiraju u svom životu, a iza njihovog uspeha je obožavanje demona.

PRIJATNA MUZIKA - BEZBOŽAN TEKST

"Obična muzika može da bude sasvim dobra, ali je nepodobna za svetu službu." (EGW, 9T 144)

Tekstovi sa izopačenom porukom često su kombinovani sa tihom, lepom muzikom da ljudi uopšte ne bi primetili šta se u stvari događa. Tako se ljudima lakše nameće zlo. Primer je "Hotel Kalifornija" grupe Igls (Eagles). Muzika je izuzetno prijatna, lagana, i svakom se odmah dopadne. Ali pogledajmo tekst. Upoznajemo jednog mladog čoveka koji putuje mračnim pustinjskim putem. Zaustavlja se u Hotelu "Kalifornija". Dočekan je kod vrata i devojka mu kaže: Dobrodošao u hotel Kalifornija tako divno mesto, takvo divno lice! On misli u sebi: Ovo može biti raj ili pakao!

Ovde je prva asocijacija na smisao pesme. Kada je mladić video sjaj svetla u daljini osetio je kako mu glava postaje teška, oči počinju da gube vid i morao je da svrati na prenoćište. Drugim rečima, kad je video hotel, počeo je da gubi kontrolu nad sobom. Onda čuje glas pesme: "Dobrodošao u hotel "Kalifornija" tako divno mesto, tako divno lice. Ko je to divno lice? Tu se nalazi poruka unazad: lice iza maske! (Poruke unazad biće objašnjene kasnije.) Gde možemo videti to lice? Naravno na omotu ploče! Na slici se vidi hotelska dvorana puna ljudi a na zadnjem zidu su tri prozora i u srednjem prozoru je lice čoveka. Ovaj čovek je Anton La Vej, autor "Sotonske Biblije"! Bio je glavni glumac u filmu Mika Džegera pod naslovom "Invokacija mom bratu demonu". To je čovek koji je otvorio prvu Sotonsku crkvu u hotelu u San Francisku, u Kaliforniji. Zato je ime ove pesme upravo "Hotel Kalifornija".

Tekst pesme dalje glasi: "Pozvao sam Kapetana: -Donesite mi vino. On je rekao: Nemamo tog duha ovde od 1969!" Te godine LaVej je kupio hotel u San Francisku u Kaliforniji. U ovom hotelu otvorio je prvu Sotonsku crkvu. On je tu bio najveći sveštenik ili kapetan. Od 1969-te kada je otvorio vrata te crkve do 1971, imao je 12.000 članova koji su preobraćeni u satanizam. "Nazvao sam kapetana" znači: nazvao sam najvišeg sveštenika! "I rekao sam mu da donese vino" U Bibliji je vino simbol za krv Isusa Hrista. Kapetan kaže da to vino ne služe u ovom hotelu od 1969. godine, od godine kada je otvorena Sotonska crkva. Uz prijatnu, opuštajuću muziku slušaocu je saopšten poziv da obožava Sotonu.

"Ogledala na plafonu i roze šampanjac u ledu. I rekla je da smo svi ovde samo zatvorenici. Poslednja stvar koje se sećam jeste da sam trčao ka vratima, pokušao sam da nađem put povratka nazad.”

Šta ovo sve znači? Ovde se nudi slika uživanja u luksuzu, ali svi prisutni ljudi su ustvari zatvorenici. Možeš da uđeš kad god poželiš, ali ne možeš otići!

Menadžer grupe Igls kaže da je čak i ime grupe "Orlovi" uzeto iz indijanskih ceremonija. Indijanski duh u kosmosu zove se orao, a filozofija grupe potiče iz knjige koju je napisao Karlos Kastaneda pod naslovom "Tragovi orla" koja objašnjava neke indijanske zakone koji su prisutni i u pesmama grupe "Igls". Na primer evo reči jedne njihove pesme: "Ti imaš demone i ti imaš žudnje, ali imam ih i ja nekoliko. Tražim ćerku đavola lično!"

Muziku treba proceniti i prema životu ljudi koji je komponuju i sviraju.

Ako nečiji život nanosi patnju njemu samom i ljudima oko njega, teško da će njegova muzika nama doneti nešto dobro.

POBOŽAN TEKST - RAZORNA MUZIKA

Ako se pesma "Zašto ne daš srce Hristu" izvede u džez stilu, da li biste je ocenili kao duhovnu? Kada je nastala pesma "When the saints go marching in", ona je bila izraz radosti crnaca zbog Božjeg obećanja da ćemo biti u Božjem carstvu ako mu verujemo. Međutim, u današnjem izdanju ova pesma je potpuno svetovna.

Da bi neka muzika bila svetovna ili duhovna, mnogo zavisi od načina izvođenja pesme. Danas postoji sklonost da se ono što je sveto stavi u isti nivo sa običnim, svetovnim.

Ima muzičara koji se predstavljaju kao pobožni ljudi, ali je njihova muzika agresivna i bučna, ili im je život bezbožan. Na primer u hevi metal muzici postoji podela na "black metal" (crni hevi metal) i "white metal" (beli hevi metal). I jedan i drugi hevi metal je bučan, agresivan i neslušljiv prosečnom čoveku. Razlika je jedino u tekstovima: blek metal ima satanističke tekstove, a vajt metal hrišćanske. Teško je poverovati da se pobožna muzika razlikuje od bezbožne samo po tekstu. Pobožna muzika je suštinski drugačija od bezbožne muzike.

Beli metal spominje Hrista na isti način kao što ga spominje prosečan takozvani vernik, koji dva puta godišnje za crkveni praznik okupi prijatelje da jedu i piju, a u crkvu ne ode ni za te dve prilike. Ovim muzičarima, kao i domaćim folk zvezdama, jedna pesma govori o Bogu, a druga nosi poruku: jelo, piće i seks. To je lažna pobožnost, ali se ljudima sviđa zato što ne traži promenu karaktera, stavova i načina života.

Čak su i neke crkve zauzele stav: ako su reči duhovne, nije važno kakva je muzika. Međutim, "Božje sluge ne bi trebalo da se služe svetovnim sredstvima da bi zainteresovali ljude." (EGW, Odabrana Svedočanstva 210) "Onaj u kome prebiva Spasitelj paziće da ga ne obeščasti pred drugima, izvođenjem zvukova sa muzičkog instrumenta koji bi nam um odvraćali od Boga i od neba na lako i ništavno." (EGW 1T 510)

Duhovna muzika je svečana, uzvišuje misli na ono što je čisto, plemenito i ono što uzdiže, i u duši budi posvećenje i zahvalnost Bogu. (EGW, FCE 97,98) Duhovna muzika može da pokori grubu i nekultivisanu prirodu, ima silu da osveži misao i probudi saosećanje, da podstiče na sklad u delovanju, i da odagna turobnost i slutnje koje potkopavaju hrabrost i slabe. (EGW, ST 25.9.1905) Duhovnu muziku može da piše samo iskreno religiozan, posvećen, duhovan čovek, čiji je život u skladu sa muzikom koju piše.

OTVORENI SATANIZAM U MUZICI

Otvoreni satanizam u muzici je jasan sam po sebi. Ko imalo razmišlja, ko voli sebe, ljude oko sebe i Boga, sigurno neće slušati muziku u kojoj muzičari simuliraju prinošenje ljudskih žrtava, na bini zubima ubijaju životinje i pozivaju publiku da se odreknu Hrista i ubijaju hrišćane.

Kako to da u skoro svakoj popularnoj muzici mogu da se nađu elementi satanizma? Po Bibliji, Bog je stvorio Lucifera sa dobrim osobinama i dao mu muzičke instrumente (daire, (jevr. "tof") i instrument s rupicama (jevr. "nekeb") (Jezekilj 28.13). Dakle, Lucifer je nadaren za muziku. Pobunom protiv Boga, Lucifer je sve svoje darove počeo da koristi na zlo, pa i muziku. Tri činjenice su se stopile. 1) Sotonine muzičke sposobnosti; 2) psihološko-fiziološki efekat muzike. 3) Sotonina želja da lažima što više ljudi navede na stil života suprotan Božjim zapovestima. Dakle, Sotona koristi i muziku da bi ljude odvukao od Boga.

Mnogi muzičari stavljaju na omote svojih ploča magijske, masonske i satanističke simbole. Ne verujem da je to rade samo radi mode ili ekscentrizma, da bi privukli pažnju. Oni time ustvari, otkrivaju izvor svog uspeha i inspiracije.

Rolling Stones pune fudbalske stadione publikom. Ljudi na njihovim koncertima slušaju "hitove" čiji naslovi govore sami za sebe: "Sympathy for the devil" (simpatija, sažaljenje za đavola), najnoviji "Bridges to Babylon" (Mostovi ka Vavilonu), "Woodoo lounge" (Vudu salon), ili album "Their satanic majesties request" (Zahtev njihovih satanskih veličanstava).

Grupa "AC/DC zna gde satanizam vodi i oni nam to kažu u pesmi "Auto-put za pakao": “Pođimo za trenutak ispod! Prijatelji, ja idem s vama! Hej, Sotono, isplati mi moju cenu! Ja sam na putu u obećanu zemlju... Ja sam na putu koji vodi u pakao! Ne zaustavljaj me! Ja idem sada dole... daleko... daleko" ...Nije mi potreban razlog niti pravo. Ništa ne bih više voleo nego da idem dole. To je vreme za zabavu i moji prijatelji će biti tu. Da, ja sam na auto-putu za pakao!"

"Black sabbath" ili Crna subota, crni dan odmora. U njihovim pesmama motivi su veštice, bogohuljenje, krst okrenut naopako, bogohuljenje na račun Hristovog rođenja, ljubavna pesma đavolu. Pre nego što su postali satanisti, redovno su dolazili u crkvu. Pošto vernici nisu prihvatili njihov način sviranja, otišli su u drugu krajnost i postali neprijatelji Bogu.

John Lennon u pesmi "Bring on the Lucie (Priđi Luciferu) kaže: "...To je istina, ti dolaziš; ovde postoji nešto što ti odmah moraš učiniti! Naše su nas ruke vezale; mi možemo samo tebe uvek moliti: "Oslobodi narod; učini, učini, učini to sada!" 666 je tvoje ime!...”

Skriveni satanizam u muzici je mnogo veće zlo od otvorenog satanizma, jer ljudi protiv svoje volje slušaju hule na Boga, stavove suprotne Božjim načelima i muziku koja razara duh i telo.

SKRIVENI SATANIZAM U MUZICI

U nekim pesmama pevačica se obraća svom dragom tepajući mu: "đavole". Da li možete da zamislite religioznu devojku kako svom dragom pevuši ovu pesmu? Možda bi ona i dalje bila religiozna, ali se ne može reći da veruje Bogu Stvoritelju neba i zemlje. Kako će njen dragi da reaguje? Kako će da se ponaša prema njoj? Da li će joj biti veran i dobar suprug? Da li čovek posle slušanja ove pesme razmišlja o Bogu, ili ima želju da se moli Bogu? Poezija možda ima toliku slobodu da ljubavlju naziva ono što razuman čovek zove satanizmom, ali će oni koji vole takvu poeziju izgubiti i slobodu i život.

Rože Morno koji je prisustvovao seansama obožavanja demona, piše u svojoj knjizi "Moj beg iz sveta nadprirodnih sila" da satanisti pevaju iste pesme koje hrišćani pevaju u crkvama. Jedina razlika je što pod rečju "bog" podrazumevaju Sotonu, biće koje je zlo a sebe naziva bogom. Dakle, da li smo vernici ili bezbožnici zavisi od predstave koju imamo o Božjem karakteru. Ako neko peva pesme u kojima je Bog predstavljen kao neko ko pomaže preljubočincima, lažovima, okrutnima, onda taj Bog sigurno nije Večni, Svemoćni, Sveznajući, Svedržitelj, nego onaj koji hoće da se izjednači sa Bogom (Isaija 14.14), Sotona, koji optužuje Boga za zlo koje on sam čini, da bi obmanuo Božja stvorenja, i povukao ih za sobom u pobunu protiv Boga. Sotona se ne pojavljuje samo iza rok i hevi-metal muzike već može da se pojavi i iza lake muzike koju slušamo svaki dan.

PERVERZNOST

Džordž Majkl je pevač čije su postere tinejdžerke rado stavljale na zid svoje sobe. Verujem da im je bilo strašno kada su shvatile da je njihov momak iz snova homoseksualac. Postoje čitave grupe u kojima su svi članovi javno deklarisani homoseksualci, ali njihova popularnost brzo prolazi, nekad zbog smrti od side, nekad od drugih bolesti i zala. Ovde se postavlja pitanje: kako da pevušim ljubavnu pesmu koju je autor napisao osobi istog pola? Gađenje koje mi se pritom javlja čini da bolje razumem zašto je Bog rekao da homoseksualci neće naslediti Božje carstvo (Kološanima 6.9).

Elton Džon je naizgled dobar, vredan momak, super tip, ali je homoseksualac i ne misli mnogo o Bogu. Evo dokaza za to u jednoj njegovoj pesmi: "Ako ima Boga na nebu šta čeka? Ako ne čuje decu mora da vidi rat! Meni izgleda da vodi jagnjad u klanicu a ne u obećanu zemlju." Umesto da u Sotoni potraži krivca, ili u ljudima koji su odbacili Boga, on optužuje Boga koji sve čini da bi nas spasao, za zločine naših pravih neprijatelja.

Oblačenje u odeću suprotnog pola je takođe prisutno među muzičarima. Lu Rid je iz grupe "Njujorške lutke" u kojoj su svi muškarci. On je snimio ploču zvanu "Transformator". Lu Rid na omotu ploče "Transformator" izgleda relativno normalan. Ali ako okrenete omot vidite sliku jakog mladog čoveka, a na istom omotu vidi se slika mlade oskudno odevene devojke. Jasno je da je to ista ličnost Lu Rid, a razlog što se ploča i zove "transformator" je u tome što se Lu Rid transformiše u ženu. Na ploči peva pesmu "Prošetaj na divlju stranu" (Take a walk on a wild side) koja govori o veštini "transformisanja" u osobu suprotnog pola.

Tako su neki ljudi radi svojih muzičkih idola zažmurili na prirodne, fiziološke razlike između muškarca i žene, i zamenili uloge. Posledica toga je da je na ulici nekad teško razlikovati ženu od muškarca.

Boj Džordž proglašen je za najboljeg pevača Engleske, a grupa Kalčer Klab za najbolju grupu. Boj Džordž je transvestit, ali je njegova ploča "Karma kameleon" ipak prodata u 1,5 milion primeraka. Eni Lenoks, crvenokosa zvezda grupe "Euritmics" proglašena je najboljom pevačicom. Eni Lenoks, obično se oblači kao muškarac. Dejvid Bouvi proglašen je za najboljeg pevača. Dejvid Bouvi se već 15 -20 godina oblači kao žena. Muzička scena sve više liči na Sodom i Gomor, a ljudi kao da su zaboravili sudbinu njihovih stanovnika ovih gradova.

Mnogi ljudi misle da je odvratno kada se muškarac oblači kao žensko, ali to je popularno! U Londonu je na takmičenju za najbolje odevenog muškarca i ženu Boj Džordž dobio nagradu za najbolje odevenog muškarca, ali je kasnije pobedio i u takmičenju za najbolje odevenu ženu! Isto tako, nedavno se dogodilo da je Dejvid Bouvi dobio treću nagradu za najbolje odevenog pevača godine a kasnije na takmičenju dobio je prvu nagradu kao najbolje odevena pevačica.

PAGANSTVO U MUZICI

Čini se da što je nešto bizarnije kod rok muzičara, to je popularnije. Danas je trend vratiti se primitivizmu. Na omotima ploča su slike paganskih kultova, varvara, gladijatora... Čak i mnogi ritmovi i melodije dolaze direktno iz paganskih ceremonija. To je prisutno i u izvornoj narodnoj muzici na našim prostorima.

Rep i tehno muzika, koji su sve samo ne muzika, vrlo lako bi se uklopili u trans nekog paganskog plemena. Muzika iz paganskih ceremonija koristi se i kao filmska muzika.

U časopisu "Rollingstones" od januara 1984. na 97. strani piše o Malkomu MekLarenu: "Pre nekoliko godina Malkom MekLaren se pridružio jednom pankeru po imenu Adam i stvorio novu muziku koja spaja rock'n'roll sa onim što se zove primitivni ritam." MekLarenova ploča "Pačji rok" ima pesmu pod naslovom "Pesma za Čengo". Na omotu ploče piše: "Pesma za Čengo snimljena je u New Yorku, avgusta 1982.godine uz pomoć afričkih i kubanskih sveštenika kulta "Lakumi". Pesma je posvećena bogu oluje i munje zvani Čengo. Ljudi su pokrenuti ovim ritmom čiji je posao da provocira duh i da telo premesti u čarobni svet... Producent je bio takoreći hipnotisan dok je snimao ovu pesmu. On je bio opsednut demonima dok je snimao ploču Malkoma MekLarena."

Iako prosečan čovek ne želi da sluša niti da prihvati ova izopačenja. ona nam se sa svih strana nameću, pa ih većina ljudi već doživljava kao nešto uobičajeno i normalno.

PORUKE UNAZAD

U knjizi "Backward Masking Unmasked: Backward satanic messages of Rock and Roll Unmasked" Džejkoba Aranče iz Lujzijane, opisane su poruke muzičara koje se ne čuju pri normalnom slušanju muzike. Međutim, kada se pesma sluša od kraja prema početku čuju se takođe neke poruke koje inače ne primećujemo. To je "backward masking". Pesma čija poruka izgleda ispravno postaje nešto sasvim drugo kada se sluša unazad. Dakle, kad ih slušamo unazad onda dobijamo ono što je pisac stvarno hteo da kaže. Prijatna muzika postaje mamac da bi se čula druga poruka.

Poruke unazad otkrio je jedan čovek dok je slušao pesmu Bitlsa "Revolution no.9" na jednoj žurki. Bio je pod uticajem droge LSD. On je primetio reči “uzbudi me mrtvače (turn me on dead man)”, i kad nije bio pod dejstvom droge analizirao je ploču i uočio poruku. Dakle, pod dejstvom droge ove poruke su još uticajnije na ljude. Ali šta ako ljudi nisu pod dejstvom droge?

Neurolog Viljem Jurel iz Aurore, Kolorado, proveo je 14 godina izučavajući mozak na univerzitetima YSLI Stenford u Americi. On kaže: "Mehanizmi za reakcije smešteni su u retikularnom sistemu za aktiviranje u podlozi mozga. Tu se nalazi centar koji ima zadatak da sve što registrujemo očima i ušima, upoređuje s našim već postojećim stavovima smeštenim u mozgu. Ovi mehanizmi zaštićuju nas od nepoželjnih poruka koje ne želimo da uđu u naš mozak.

Šta ustvari to znači? Postoje poruke koje ne želimo da uskladištimo u svom mozgu. Međutim, ova poruka unazad uđe u mozak jer nije otkrivena kao stav suprotan zdravom razumu. Kreativni centar skrivenu poruku refleksivno pretvara u stav o nečemu.

Dakle, ako vam neko priđe i kaže: "Sotona je bog" - vi ćete se usprotiviti i odbaciti tu tvrdnju. Sotona nije Bog i nećemo mu verovati. To ne može da se memoriše u našem mozgu. Međutim, ako ti neko pusti poruku na ploči koja je snimana unazad sa porukom: "Sotona je bog" (gob ej anotos), a nije prošla kroz kontrolu mozga jer je snimljena unazad, u mozgu će ona biti zapamćena. Jednog dana, možda će ti opet neko doći sa tvrdnjom: "Sotona je bog", i obzirom na ono što je već urezano u mozgu čovek može da pomisli: "Hej, možda Sotona i jeste bog - čuo sam to i ranije!"

Alister Krauli je bio sveštenik u organizaciji "Zlatni dom". Krauli se bavio žrtvovanjem, vračanjem i bio je toliko zao da je čak sam sebe nazvao "Zver" ili "666. Krauli je napisao knjigu o magiji i u njegovoj knjizi o magiji na 481. i 482. strani on izjavljuje: "Misliti unazad jedan je od načina da se preneseš na drugi svet i da se naučiš da pišeš unazad, da snimaš ploče unazad i da govoriš unazad. Ako želiš reći "ja sam on" reci "no mas aj"! Dakle, ideja o porukama unazad potiče od Sotone.

Snimanje unazad poteklo 1969-e godine, kada su Bitlsi snimili ploču pod nazivom "Bela ploča". Na ovoj ploči je pesma "Revolution no. 9." U pesmi se stalno ponavljaju reči "number nine" oko 3 do 4 minuta. Broj devet, broj devet, stalno... Snimanje unazad Bitlsi su koristili na ovoj ploči da bi izgledali da je Pol McCartney mrtav. Cilj je bio bolja prodaja ploče, zarada. Kad se ovaj deo pesme pusti unazad, čuje se poruka: "Uzbudi me mrtvače!" (Turn me on, dead man!)

Velika obmana rok muzike je počela. Iscenirano je da je Pol MekKartni navodno poginuo u jednoj automobilskoj nesreći 1966.godine. Nesreća je bila prikrivena i zamena za Pola pronađena je u levaku Williamu Cambelu. William je bio podvrgnut operaciji lica pa je tako dobio lice slično MekKartnijevom. Čak je i jedna TV emisija napravljena na tu temu. Sve se više "dokaza" navodilo u prilog tome da je Pol najverovatnije mrtav.

Da li je to bio samo slučajnost ili je to bilo urađeno svesno? Finansijski je to Bitlsima donelo veliku korist. Ako čovek sluša pesmu Revolution No. 9 s Belog albuma u obrnutom smeru, može čuti jednu saobraćajnu nesreću. Čuje se i kako neko vrišti: "Let me out! Let me out!" ("Pusti me napolje!") Zatim se čuje: "Turn me on, dead man... Turn me on, dead man" ("Napali me mrtvi čoveče... Napali me mrtvi čoveče"). Na ploči "Stg. Peppers Lonely Hearts Club Band" vidimo Bitlse kako stoje oko jednog groba na kome je žuto cveće bilo tako aranžirano da je formiralo oblik bas gitare za levaka, a Pol je bas gitarista i levoruk je. Na zadnjoj strani omota istog albuma Pol na rukavu nosi traku na kojoj je skraćenica OPD, tj. officialy pronounced dead - zvanično proglašen mrtvim! Kada završetak pesme Strawberry Fields reprodukujemo u obrnutom smeru, čujemo kako Džon Lenon govori: "I buried Paul" - "Ja sam sahranio Pola". Pri obrnutoj reprodukciji pesme "I’m so tired" (Tako sam umoran), čujemo na kraju: "Paul is dead, miss him, miss him..." ( Paul je mrtav, izgubi ga, izgubi ga...) U pesmi Glass Onion, Lenon peva: "The warlus is Paul" ("Pol je leš"). Warlus je grčka reč i znači leš. Na 3. stranici ilustrovane knjige za album "Magical Mistery Tour", Pol sedi na jednom znaku na kome stoji zapisano: "I was!" ( "Bio sam!" tj. postojao sam). đavo sigurno ne radi sve ove stvari uzalud.

Jedna od najpopularnijih rock'n'roll pesama svih vremena "Stepenice do raja" (Stairways to heaven) Led Cepelina, predstavlja aluziju na viđenje nebeskih lestvi koju je imao Jakov (1. Mojsijeva 28.12-18). Po lestvama su silazili i peli se anđeli da bi pomagali ljudima da ostanu na Božjoj strani. Kroz ovu celu pesmu postoje poruke unazad. Lepa, laka pesma, ne deluje divlje, ni brutalno. Na žalost, kada je pustimo unazad dobijamo poruku: "Ja ću pevati jer živim sa Sotonom!" Usred jedne lepe i mirne pesme nalazi se poruka o stepenicama koje vode na drugo mesto - u večnu smrt.

Ako pogledate omot sa unutrašnje strane ploče Led Ceppelina, videćete sliku koja je nazvana "pustinjak". Slika ustvari predstavlja tarot kartu ili "instrument divinacije". Na slici čovek sa kapuljačom drži svetiljku. Umesto plamena u svetiljci je heksagram, ili šestokrak. To je čest simbol koji se koristi u vračanju. Heksagram je prisutan tamo gde se prizivaju demoni. Šestokrak se koristi u sotonskim ritualima i pojavljuje se na bezbroj omota ploča koje se prodaju. Ovaj omot ploče propagira sledeću vest: čovek uz pomoć okultizma može dosegnuti nebo.

Na jednom mestu pevač kaže: "Sometimes words have two meanings" ("Ponekad reči imaju dvostruko značenje") i: "I look to the west and my spirit is crying for leaving " ("Gledao sam na zapad i moj duh je vrištao napuštajući me.") U srednjem veku zapad je smatran mestom u kome se nalazi pakao. Smatralo se da sunce izlazi na istoku i zalazi na zapadu, u paklu. Pevač nam kaže da je on okrenut okrenut zapadu i da njegov duh vrišti, želi da se vrati natrag (zapadu).

Kada pri okretanju ploče unazad slušamo drugu rečenicu, čujemo kako Robert Plant peva: "I ve gotta live for Satan" ("ja moram živeti za Sotonu"). A kada kaže "it makes me wonder." ("to me zaprepašćuje"), pri obrnutoj reprodukciji čujemo: "there is no escaping it" - ("ne može se pobeći"). Na drugom mestu kaže: "There is still time to change the road you’re on" ("još uvek ima vremena da promeniš svoj pravac"). Pri obrnutoj reprodukciji ovog dela slušalac može da čuje sledeće: "It’s to my sweet Satan" ("To je za mog slatkog Sotonu"). Na drugom mestu pri obrnutoj reprodukciji kaže: "Oh, I will sing because I live with Satan" ("O, ja ću pevati jer živim sa Sotonom"). Ili: "There is power in Satan." ("Ovde je snaga, u Sotoni.") itd.

Pisac teksta je Jimmy Page koji živi u kući Alistera Kraulija. Džimi Pejdž koji peva ovu pesmu živi u Londonu u zamku Alistera Kraulija, čoveka koji ljude poziva da sve rade naopako! Džimi Pejdž se bavi vračanjem kao i Alister Krauli. Vlasnik je najveće knjižare magije u Londonu zvane "Ikonoks" i upleten je u mnoge sotonske rituale do te mere da je jedan član grupe umro u zamku.

Hit grupe Queen "Još jedan je pao u prašinu" (Another one bites the dust) ima takođe skrivenu poruku: It’s fun to smoke marihuana - "Zabavno je pušiti marihuanu".

Kako sve ovo može da utiče na nas?

Ovakvo snimanje unazad nije samo praksa muzičara. U toku jedne sekunde na TV ekranu promene se 24 različite slike koje naše oko registruje kao samo jednu sliku. Američki psihijatar dr. Lew Ryder izveo je sledeći test: Za vreme TV programa, dr. Lew je u normalnu TV sliku ubacio sliku s jednim brojem. Među 24 slike koje oko registruje kao samo jednu sliku, ovaj psihijatar je ubacio jednu novu sliku na kojoj se nalazio samo jedan broj. Ljudsko oko nije moglo da ovu ekstra sliku registruje kao jednu posebnu sliku jer je vreme bilo suviše kratko, samo 1/24 deo sekunde.

Posle ovog TV-programa, dr. Lew je pitao ljude za ovaj broj, ali niko nije bio svestan da je zaista nešto tako video. Posle toga neke od njih je hipnotisao. U hipnozi dr. Lew je lako taj broj doznao od njih. Ovaj test nam pokazuje da možemo biti podvrgnuti spoljašnjim uticajima bez obzira da li mi to želimo ili ne. Te uticaje mi nesvesno prihvatamo, iako uopšte ne primećujemo da smo bili podvrgnuti nečijem uticaju!

Poruke unazad snimaju se i u reklamnim spotovima, filmovima, a sigurno i šire. Kada sledeći put vidite kako na ekranu pljušti slika za slikom, a čujete polurazumljiv, izobličen ton, razmislite da li da to nastavite da gledate.

Kad sve ovo ne bi imalo efekta đavo to ne bi radio. Poruke unazad utiču na ljude i zato đavo preko svojih posrednika plasira svoje kukavičje jaje koje mnogi ne prepoznaju, nego ga gaje u svom gnezdu.

INSPIRACIJA?

Zašto ljudi uopšte snimaju poruke unazad ako mogu da nam saopšte šta žele i na uobičajen način? Očigledno zato što ćemo njihovu poruku odmah da odbacimo kao nerazumnu i štetnu. Čim neko krije svoju pravu nameru, jasno je da mu namere nisu poštene već želi da nas obmane i prevari, i ne treba poslušati to što nam govori. Danas takođe mnogi muzičari snimaju poruke unazad (Prince, Madona, idr.). U USA je donet zakon da na omotu ploče mora da se naznači da postoje poruke snimljene unazad, tako da slušaoci mogu da biraju da li će to da slušaju ili ne. Međutim, kada slušate radio ili muziku u kafiću ili diskoteci, nikad nemate mogućnost da izaberete muziku bez skrivenih poruka.

Ko inspiriše ljude da unose zle poruke u muziku? Robert Plant, pevač Led Cepelina u časopisu "Cirkus" 1975 godine, izjavio je: "Stepenice do raja” dobijaju najveća priznanja u poređenju sa bilo kojom drugom pesmom koju pevamo. Ponosim se tom pesmom. Mislim da mi je neko gurao hemijsku olovku dok sam pisao reči ove pesme." Izgleda da je đavo radio direktno kroz Roberta Planta i Džimija Pejdža na ovoj ploči.

Zašto ljudi koji prave skrivene poruke ne ubacuju pobožne poruke nego zle? Sigurno zato što činjenje onoga što je dobro ne može da se nameće trikovima ni prevarama. Da bi neko činio dobro on to mora sam da odluči svojom slobodnom voljom.

NARKOMANIJA

Cigareta, alkohol i droga su stalni pratioci nekih muzičara i njihovih slušaoca. Lista muzičara koji su umrli od narkotika je velika: Džim Morison (Doors), Jimmie Hendrix, Janis Joplin, Elvis Prisley, Bon Scott (AC/DC), Curt Cobain... Napravljeno je mnogo pesama koje propagiraju uzimanje droge. Na primer, grupa Styx (ime mitološke reke koja teče oko pakla i sprečava ljude da odatle pobegnu) na ploči "Rajsko pozorište" ima pesmo "Slep od snega", a sneg je u slengu sinonim za kokain. Ako pustite pesmu unazad, čućete himnu koju pevaju Sotoni: "Sotono oživi u našim pesmama!

Tragično je da posle nekih koncerata čistači lopatama iznose upotrebljene špriceve. Muzičari često popularišu narkotike i alkohol i cigarete. Poznati su slučajevi "zvezda" koje su uspele da se "skinu" sa igle, ali su zbog publike i zarade zadržali narko imidž. Time oni svoju publiku vode u narko smrt.

Kada su nervozni i ne znaju šta će sa sobom, ljudi pokušavaju površno da reše svoje probleme. "Da zapalim jednu da se smirim." "Dosta mi je svega, daj pivo." "Što su kukavica, probaj nešto novo." Ljudi žele samo da uklone simptome koji im signalizuju da nešto nije u redu sa njima, da nešto treba da se menja, umesto da uklone uzrok sa kojim će nestati i simptomi. Umesto bekstva u nerealni svet droge, svet bez razuma, pokušajte da razumete šta je to što vam u životu donosi napetost i nesreću. Pokušajte da uklonite uzrok nesreće, a ne da prikrivate simptome koji vas upozoravaju da nešto nije u redu. Najveći problem koji čovek ima je griža savesti zbog nesklada sa Bogom. Stvarnu krivicu zbog stvarnih greha ne mogu da uklone narkotici, alkohol, ateizam, ni psihoterapija. Krivica i griža savesti mogu da nestanu samo ako prihvatimo da je Hristos umro na krstu radi naše krivice umesto nas, i da Bog hoće i može da nam da snagu da živimo po Njegovoj volji, ako mi to želimo.

ZAROBLJENICI

Majk Vornak (Mike Wornack) bio je Sotonin sveštenik i napisao je knjigu "Sotonini prodavači". Vornak se bavio regrutovanjem mladih na fakultetu. Išao bi okolo po fakultetima i družio se sa omladinom. Pustio bi ih da slušaju rock & roll pa ih onda vodio na žurke sa dosta droge, seksa, novca, i šta god su poželeli. Vornak kaže da su mogli da se prijave kad god požele i koriste kad god hoće drogu, novac, žene, ali da nikad ne mogu otići. Vornak kaže da je i sam pokušao da ode iz Sotonske crkve ali je to bilo teško. Kaže da su ga demoni mučili i pokušali da ga fizički zloupotrebe. Sotona u početku nudi sliku uživanja i luksuza, a cilj mu je da ljude pretvori u zatvorenike.

Ako je njihova sloboda takva da postanu robovi droge, alkohola, cigareta i nemorala, onda ću radije ostati slobodan od takve "slobode". Za čoveka je ponižavajuće stanje kada shvati da više nema izbora: mora da juri omiljenu marku cigareta, kafu kad je nema, novac za alkohol i drogu. Čak i obrazovani i pristojni ljudi, kad dođu u apstinencijalnu krizu, kradu, pljačkaju i prodaju svoje telo da bi bar malo ublažili tegobe od onoga što su nekad zvali sloboda. Čovek je slobodan dok može da bira između dobra i zla. Kada čovek nema taj izbor, postao je rob zla. Samo Bog može da da snagu čoveku da nadvlada ropstvo bilo kom grehu. Hristos je rekao: "Ako vas dakle sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni." Jovan 8.36

POSLEDICE?

Kad kažete ljudima šta ustvari slušaju oni kažu: "Ja ne slušam reči, slušam samo muziku, sviđa mi se melodija. Šta tu ima što mi može naškoditi? Ja se samo zabavljam!" Ali ovo nije šala jer je pitanje večnog života sa Bogom ili večne smrti. Uticaj zla često je lagan i neprimetan. Kada se čovek nađe u kandžama zla, često je kasno za bekstvo. Sotona preko muzičkih idola polako kreira u ljudima sve važnije vrednosti i načela, a većina ljudi i dalje smatra da ovo i nije tako važno.

Biblija nas uči da su "naša tela crkva Božja" i da treba da odstranimo sve što kvari crkvu Božju. Ako treba da odbacimo rok muziku, postere i klubove gde se ta muzika pušta, to je i dalje malo u odnosu na ono što time dobijamo, večni život u skladu sa ljudima, sa Bogom i sa sobom.

ZAKLJUČAK

Bog je dao dar pevanja pticama i nekim insektima da nam budu uzor za skladnu i prijatnu muziku. Nemoguće je zamisliti slavuja ili neku drugu pticu kako ispušta zvukove koje neki ljudi nazivaju muzikom, ili čak umetnošću. Bog nam je dao zdrav razum "da biste mogli raspoznati šta je sveto šta li nije, i šta je čisto šta li nečisto." (3. Mojsijeva 10.10) Što se tiče stila života muzičkih i drugih zvezda, "iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti. I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj." 2. Korinćanima 6.17,18

Izvođač duhovne muzike ne svira da bi mu se divili. Duhovna muzika stavlja u centar Boga a ne čoveka. U Solomunovo vreme u hramu je postojala služba pevača i muzičara (1. Dnevnika 25; 2. Dnevnika 29.25). Pevači su pevali uz pratnju truba (rogova), kimvala, harfi i lira (2. Dnevnika 5.12,13). I tekst i melodija pesama bili su svečani i dostojni Božjeg prisustva. Tekstovi su na ispravan način ukazivali na Božji karakter. Tekst je često bio citat iz Svetog Pisma. Kompozitori klasične duhovne muzike takođe su koristili tekstove evanđelja, psalama, proroka, stvaranja sveta i slično. Neke pesme su opis duhovnog iskustva vernika, nevolja kroz koje je prošao ili zahvalnost za vođstvo u životu i spasenje. I u Svetom Pismu postoji poziv da Boga slavimo pesmom: "Poklikni Bogu sva zemljo! Zapevajte slavu imenu Njegovu, dajte mu hvalu i slavu." Psalam 66.1,2

Pošto se kroz pesmu laše pamti i uči, slušajmo duhovnu muziku

da bi brže i lakše napredovali ka karakteru koji je pokazao Isus Hristos na Zemlji.

Muzika može da bude ili blagoslov ili prokletstvo. "Reč Hristova se bogato useli među vas u svakoj premudrosti, učeći i svetujući sami sebe sa psalmima i pojanjem i pesmama duhovnim, u blagodati pevajući u srcima svojim Gospodu." Kol. 3.16

Slušajte muziku koja uzdiže Bogu, muziku koja upićuje na visoka načela. Tako će ta načela lakše postati vaša načela. Neka nam muzika koju slušamo bude blagoslov, a ne prokletstvo. To zavisi od našeg izbora.

Biblija

Biblija

Video

video

Audio

audio

Download

download
Nalazite se ovde Tekstovi Razno Muzika i religija