Change Font Size

Cpanel

Nerazumljiva Božja milost

El. pošta Štampa PDF

Bog nas zbunjuje u mnogo čemu. Mnogi ljudi u prošlosti koji su Nemu verovali bili su zbunjeni onim što su saznali o Bogu.

U filmu Amadeus opisan je život Mocarta. Još kao dete Mocart je komponovao tehnički i estetski savršena dela. Bilo je očigledno da je to Božji dar. Ljudi su gledali to dete i divili se kako je Bog čudesno obdario to dete. Reč "Amadeus" - znači "onaj koga Bog ljubi", "ljubljeni od Boga".


Međutim, jedan drugi muzičar, Salijeri, koji je kao muzičar bio prosečan, gledao je tog istog Mocarta, njegovo mladićko nezrelo ponašanje sasvim drugačije. Celog života Salijeri je želeo da napiše grandiozno delo u slavu Bogu, ali je to bilo uvek muzički osrednje delo. Salijeri je bio pobožan i iskren čovek.

 


I Salijeri se tokom celog filma pita: "Zašto Bože? Zašto Mocart koji to ne zaslužuje, koji nije prema Tebi takav kao što sam ja? Zašto Mocart a zašto ne Salijeri?

Od početka do kraja filma Salijeri optužuje Boga da nije pravedan.

Bog je u načinu na koji tretira ljude bio čudan, neobičan. Kad čitate Bibliju, videćete da se mnogo puta moglo postavljati pitanje: Bože zašto ovaj čovek a ne onaj? Zašto ovako a ne onako? Bog nas vrlo često iznenađuje, i mi vrlo često ne možemo da se složimo sa tim kako On deluje.

Salijeri u filmu "Amadeus" do kraja nije razumeo Boga i sve više ga je optuživao. Na kraju filma, Salijeri je završio u psihijatrijskoj bolnici, a i dalje je postavljao pitanje: -Zašto Bože?

Zašto Mocart a ne Salijeri? Zašto Bože Jakov a ne njegov brat Isav? Zašto David a ne jedan od njegove starije braće?

Ko će biti u knjizi života?

Jedan pesnik je u 17-om veku ispevao vrlo lepu pesmu. Na orginalnom jeziku na kojem je on pisao to zvuči kao pesma, ali na našem jeziku ne zvuči kao pesma. Zato ću samo da prepričam njegovu ideju u toj pesmi. On kaže: "U Božjoj Knjizi Života, tamo negde na istoj stranici su dve Marije. Jedna - Marija iz Nazareta zbog svoje čednosti i druga Marija iz Magdale zbog svojeg prljavog načina života."

On kaže da se negde u Knjizi Života verovatno na istoj stranici nalaze dve Marije. Bog je njihova imena stavio u Knjigu Života. A onda kaže: "malo dalje na istoj stranici je Savle koji je podizao mač na Isusovu decu i Petar koji je vadio mač na Isusove neprijatelje!" Mi ostajemo zbunjeni zbog načina na koji Bog postupa prema ljudima. I to je tačno da su u Knjizi Života i Savle i Petar, i jedna Marija i druga Marija, a mi pitamo: zašto?

Božja milost često šokira i sablažnjava ljude.

Jedna od najnerazimljivijih stvari na nasem svetu je Božja milost. Mnoge naše patnje bi nestale kada bismo prihvatili da je Bog milostiv, kad bismo u to zaista verovali.

Pokušaćemo da odgovorimo na ovo pitanje. Kada govorimo o Bogu, obično spomenemo dve Božje osobine: Božja pravda i Božja milost. Čini mi se da nemamo problema kada razmišljamo o Božjoj pravdi, ali imamo problema kada razmišljamo o Božjoj milosti.

Kada u Bibliji čitamo kako je Bog negde izvršio pravdu, mi samo aplaudiramo i kažemo: -Bože, u pravu si. Nekako nemamo problema da razumemo Boga koji je pravedan.

Ali kad dođemo na područje Božje milosti, tu upadamo u ozbiljne probleme. Zato nam je teško da onoga koga Bog naziva svojim detetom nazovemo svojim bratom.

Recimo, kad razmišljamo o vatrenim loptama nad Sodomom i Gomorom, mi kažemo: -Bože, dobro si uradio. Stvarno je taj narod prešao svaku meru. Obično zaključujemo da su oni koji su bili predmet Božje pravde to i zaslužili. Egipćane je progutala voda Crvenog Mora. I mi kažemo: -Pa šta će oni tamo? Sami su to tražili. Izraelci su 40 godina lutalu kroz pustinju zbog greha i tvrdoglavosti, a mi opet kažemo: -Bog je to dobro i pravedno uradio. Ananija i Safira su poginuli. Lagali su i to su i zaslužili.

Dakle, Božju disciplinu mi vrlo lako progutamo i svarimo našim duhovnim stomakom. Ali Božje postupke milosti? Tu imamo problema.

Pogledajmo u Bibliji: David, pisac psalama, bio je razbojnik i preljubočinac, pa opet psalmista. Bog mu je bio milostiv. Petar: prvo se odriče Hrista, a onda propoveda Hrista. Zakhej: zaradio je prljavi novac, a onda je našao način da ga opere preko Isusa. Razbojnik na krstu u samo jednoj rečenici na krstu dobija milost. I tako u Bibliji slučaj za slučajem, molitva za molitvom, i iznenađenje za iznenađenjem, i Božja milost za Božjom milošću. To jednostavno stvara neodoljivi utisak i zaključak: Bog više traži načine da nam oprosti i vrati nas sebi, nego da nas pravedno istera napolje.

-Tražite kroz celu Bibliju: da li u Svetom Pismu postoji neka osoba koja je tražila milost a da je nije dobila? Nema nijedne osobe koja je tražila milost a da je nije dobila. Nema nijedne osobe koja je došla Bogu tražeći oprođštenje, a da je od Boga dobila samo ukor i ništa više.

Dobro je da još jednom proučimo 3 Isusove priče o nečemu što je izgubljeno u Luka 15. Božja milost ponovo iskače u prvi plan i pomaže nam da bolje upoznamo Boga.

Ovo je ujedno težak zadatak za nas, jer nam je teško da se složimo s Božjom milošću, pa zato imamo problema da prihvatimo drugoga kao svog brata. U nama ljudima postoji osnova samo da reagujemo pravedno, i da uzvratimo za ono što nam je učinjeno. Ali u Bibliji postoji drugačija slika Boga.

Priča o izgubljenoj ovci

Vi znate da je Pastir zaključio da mu nedostaje jedna ovca. A imao ih je 100. I zaključio je da mu fali jedna. To znači da mu je ostalo 99. I on je pošao da traži izgubljenu ovcu. Šta mislite gde je ostavio ostalih 99 ovaca? Da li ih je odveo u tor, i ostavio na sigurnom? Bog me je jako iznenadio kad sam shvatio da je 99 ovaca ostavio u pustinji! Luka 15.4

Mi ne bi tako uradili. Prvo bi obezbedili 99, a tek onda bi tražili izgubljenu. Međutim Bog je osposobio 99 vernika da se brinu za sebe. Bog ne želi da nam bude tutor, da nam za svaki potez malog prsta govori gde smemo da ga stavimo, a gde ne smemo. Bog želi da mi budemo zreli, odrasli ljudi, koji znaju da se brinu o sebi.

Posvećenje: godinama u crkvi a stalno isti gresi i problemi. Bebe su nam simpatične. Ali zamislite odraslu osobu koja nosi pelene i benkicu i plače kao beba, očekujući da se oko njega uvek brinu pastor i drugi vernici. To nam vise nije simpatično.

Dakle, Bog očekuje od nas da budemo odrasle, zrele osobe koje će znati da se brinu za sebe.

Zašto Bože? Gde je tu logika? Izgleda da Božji način postupanja sa ljudima ima neku čudnu, nelogičnu matematiku. Vi ćete videti da u Isusovim pričama, gledano iz našeg ljudskog uma, ima mnogo nelogičnosti. Kakva je to ljubav? On toliko voli tu jednu ovcu koja se izgubila da je ostavio 99, ne u toru, ne zatvorene, ne obezbeđene, nego u pustinji!

Najtopliji deo ove priče je kada pastir nalazi svoju ovcu. Mi bismo ovde upotrebili uzicu, konopac ili kaiš da ovcu vežemo i povedemo natrag. To bi bio dobar postupak zar ne? Ali bilo bi nam žao što smo potrošili svoje vreme tražeći tu neposlušnu ovcu. Na kraju krajeva, možemo da zaključimo da je ovca sama kriva što se izgubila. Ali Isus je drugačije naslikao pastira: "I našavši je, digne je na rame svoje radujući se." Nije je vezao da bi je poveo natrag. Isus nam slika snažne, krupne, raširene ruke pastira, koje uzimaju ovcu i podižu je visoko, iznad sebe, i kako je nosi natrag u tor.

Kad se vratio u tor, šta su te ovce u toru mogle da zaključe? "Nikada nijedna od nas nije bila na tvom ramenu, a ona zalutala, izgubljena, ona je našla mesto na tvom ramenu." Izgleda da je Bog milostiviji grešnim ljudima nego ljudima koji ga se verno drže.

A onda sledeće iznenađenje: pastir izdaje zapovest da se ova ovca očisti i sredi, da se uklone svi tragovi lutanja, svaki trn i svaku travku od lutanja, da se opere vuna da postane prekrasna, i da se tog dana priredi gozba! Za koga? Za ovu jednu izgubljenu ovcu! Šta bi rekle ovih 99 ovaca, kad bi mogle da pričaju? "Sve razumemo, ali ovaj postupak pastira ne možemo da shvatimo." E, to je milost.

Gozba

Primetićete da se sve tri priče u Luka 15 završavaju nekom vrstom gozbe. Zar vam se ne čini da preteruju ove osobe koje su pronašle ovcu, dinar i sina? Gozba za nečiji rođendan, za nečiji dolazak ili odlazak, to je u redu. Ali za ovcu? Gozba za ovcu koja je nađena i vraćena? To ne razumemo. I nijedna od 99 ovaca isto tako to nije razumela.

"I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu." Luka 15.6 Da li vi vidite ovde razlog za gozbu? Zašto je pastir organizovao ovu gozbu? Da podeli radost sa drugima. Ne da pokaže koliko ovaca ima, nego da se drugi raduju njegovoj milosti.

Zašto je Isus stavio ovaj detalj u priču? Da bi naše oči još jednom usmerio na Božju milost koju mi ne možemo da razumemo i protiv koje se ponekad opiremo.

Dinar

Pogledajmo u drugoj priči ženu koja je izgubila dinar, jedan novčić. Pretražila je celu kuću i pronašla ga. "I traži dobro dok ne nađe. I našavši sazove drugarice i susede govoreći: radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni." Luka 15.8,9 Izgleda da je njena gozba više koštala nego novčić koji je pronašla. Gledano iz našeg ljudskog ugla, ona je više potrošila nego što je dobila. Gde je tu logika? Razumo mi pravednost. Imamo mi istančani osećaj šta je pravo a šta nije. Ali imamo ozbiljne probleme da razumemo Božju milost. To je razlog zašto nam je Bog ispričao tri priče na ovu temu.

Izgubljeni sin

Da bi stvar bila potpuno jasna, Isus je ispričao i treću priču. Ponovo je neko izgubljen. Ovog puta to je sin. I ovog puta imamo drugog sina koji reaguje na gozbu, koji ne razume zašto je Bog milostiv onom rasipnom sinu. I još mu se čini da mu je milostiviji nego njemu koji je svo vreme bio poslušan.

Zašto Bože daješ nevaljalom? Zašto Mocart a ne Salijeri?

Pogledajmo priču između oca i poslušnog sina. To je razgovor između Boga i nas koji smo godinama u crkvi.

"A on mu reče: Sine, ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Ti nemaš problema da razumeš oca pravednosti, ali mi se čini da imaš problema da razumeš milost tvog oca."

I onda mu otac objašnjava zašto je organizovao gozbu. "Trebalo se razveseliti i obradovati!" A to ne može ako si stručnjak za pravdu. Pravda može da ti da unutrašnje zadovoljstvo. "Konačno su stvari stavljene na svoje mesto. Pravda je zadovoljena." I zato je naša planeta puna krvi, jer ljudi žele samo da izvrše pravdu, a milost ne razumeju.

"Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj... (Ne moj sin, nego tvoj brat – treba ga zato voleti) mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše i nađe se." Božja milost. Bog nas jednostavno ostavlja na kraju ovim pozivom u Luka 15.32

Nerazumljiva milost

Sva ta proslavljanja na kraju nalaženja nečeg što je bilo izgubljeno govore nam o Božjoj milosti. Možemo da zaključimo da Bog uvek daje milosti više nego što mi to možemo da zamislimo.

"Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje i neka se vrati ka Gospodu i smilovaću se na nj, i k Bogu našemu jer prašta mnogo."

Pojam milost je to što u stvari predstavlja ono što je ljudima skandalozno, jer se milost ne slaže sa logikom ljudskog razmišljanja. Milost jednostavno stavlja na stranu svaku logiku i svaku matematiku. Matematika Božije milosti je šok. Ona se ne slaže sa onim što mi znamo. Po ekonomskoj logici, radnici u vinogradu iz Isusove priče ne treba da dobiju istu platu - to se ne slaže sa logikom ljudi. Grešnik ne zaslužuje gozbu. Ovce ne treba ostaviti u pustinji.

Ali onda Bog preko Isaije u 8. i 9. stihu kaže: "Jer misli moje nisu vaše misli!" To Bog kaže svome narodu. To Bog kaže vernicima. To Bog kaže bogobojaznim ljudima!

Ovo je naš praktičan problem. Mi smo pozvani da budemo milostivi. I to ne bilo kako, nego onako kako je Bog milostiv. Tako i mi treba da budemo milostivi. Isus je jednom prilikom rekao: “Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski,” ali je drugi put rekao: “Budite milostivi kao što je milostiv Otac vaš nebeski.”

Mi često mislimo da je na našoj planeti Zemlji potreba za mnogo više pravde. Ali pogledajmo tekst jedne božićne čestitke:

Da je naša najveća potreba bila da budemo informisani,

Bog bi nam poslao profesora

Da je naša najveća potreba proizvodnja, Bog bi nam poslao naučnika.

Da je naša najveća potreba novac, Bog bi nam iz svemira poslao ekonomistu.

Ali pošto je naša najveća potreba praštanje, Bog bi nam poslao Spasitelja.

Naša najveća potreba i naš najveći problem je praštanje. A u pravednosti ima malo mesta za praštanje. I zato mi, vernici imamo problema da neku Božju decu nazovemo svojom braćom. Petar Petrović nije moj brat kome je Bog oprostio, nego je on bivši pijanac, narkoman ili svadljivac.

I zato treba da preispitamo svoje shvatanje Božje milosti i praštanja. Nemojmo da izbegavamo da preispitivamo našu sposobnost da praštamo i da budemo milostivi.

Ako ga izbegnemo, nosićemo i dalje problem sa sobom, a to je dosta težak teret, i nije ga lako nositi.

Mi treba da vidimo da je svako Božje stvorenje naš brat. Ako neko iskrenog srca zove Boga Ocem, zar da ga ja ne nazovem bratom? Bog ne zahteva savršeno teološko shvatanje da bi neko bio sa Njim. Zašto da onda ja to tražim da bi bio dobar s nekim? Ako se mi nikada ne složimo, a u ime Božje milosti pozvani smo da se složimo, kako ćemo zajedno biti na nebu? Ako Bog može da toleriše moje pogreške, ja sam dužan da tolerišem tvoje pogreške.

Biblija

Biblija

Video

video

Audio

audio

Download

download
Nalazite se ovde Tekstovi Razno Nerazumljiva Božja milost